Vaša beba je došla na svet u sred leta! Da li je za nju vrućina opasna? Odgovor je: može da bude, ukoliko

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg.



S obzirom da još nije zreo u prvim danima života, organizam novorođenčeta ne valja opterećivati velikom količinom tečnosti. Stoga se priroda i pobrinula da prvo majčino mleko bude oskudno, poput «vodice». Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba. Tek rođena beba će uzimati kolostrum u manjim obrocima, ali češće nego “zrelo” mleko u kasnijem periodu. Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a nakon navršena četiri do šest meseci i putem hrane.

Gubitak vode se, osim preko bubrega, odvija i preko kože – znojenjem, kao i disanjem – u vidu vodene pare. U slučaju previše visoke spoljne temperature, novorođenče se pregreva, jer mu je sposobnost znojenja mala. Termoneutralna okolina novorođenčeta je onaj raspon temperature i vlage u kome novorođenče, uz normalnu temperaturu tela (37-37,4 stepena rektalno ili 36-36,9 stepeni ispod pazuha) ima najmanju potrošnju kiseonika.

Za donešeno novorođenče, termoneutralna temperatura okoline, uz relativnu vlažnost od 50 odsto i bez strujanja vazduha je od 31 do 34 stepena – kada je dete golo, i oko 24 stepena kada je uobičajeno obučeno i pokriveno pamučnim pokrivačem.

Za razliku od hipertermije, koja nastaje kao posledica pregrejanosti okoline, febrilnost podrazumeva povišenu telesnu temperaturu usled poremećenog “termostata” u mozgu, i najčešće je posledica infekcije.
Ukoliko primetite da je bebina koža toplija nego što je uobičajeno, izmerite joj telesnu temperaturu. Ako je povišena, mogu da budu u pitanju sledeće situacije:

Febrilnost

 visoka rektalna temperatura

 hladne ruke i stopala

 kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za tri stepena

 bleda koža

 bolestan izgled

Osam znakova po kojima ćete znati da je vaša beba zdrava i srećna *



Šta preduzeti?
Pregrejane bebe (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) su najčešće pretopljene ili duže držane u sredini čija je temperatura veća od termoneutralne. Ove greške u nezi bi trebalo brzo otkloniti pa, ako temperatura padne – nije potreban nikakav drugi tretman. To znači da bebu – ukoliko je bila napolju, na vrućini ili u pregrejanom vozilu, treba uneti u hladovinu i raskomotiti (u slučaju da je znojava – presvući) i obavezno napojiti ili nadojiti.

Međutim, ako nije bilo pomenutih uslova, a dete ne izgleda dobro ili temperatura ne padne ni posle sat vremena, moraju da se razmotre sledeća stanja:

a) Infekcija – sprovesti kompletno ispitivanje na infektivne bolesti.

b) Dehidraciona groznica (obično kod deteta rođenog u terminu, koje je slabo hranjeno i izgubilo više od deset odsto porođajne mase).

Kada beba sme napolje, koliko sme napolje, šta da joj obučem. ??



Da li bebi treba davati vodu?
Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko.Zbog toga mu ne treba davatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima. Izuzetak su slučajevi: ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i da smanji priticanje mleka u dojke. Osim toga, voda u nekim regionima može da bude zagađena, a nesterilna flašica za hranjenje – da postane izvor infekcije. Inače, voda smanjuje zaštitna svojstva i nutritivnu vrednost majčinog mleka, što je povezano sa učestalijom pojavom novorođenačke žutice.

Da li bebi prija more?

Boravak na moru može biti veliko uživanje za bebu. ali. nažalost, može i da vam presedne. Ono zbog čega odrasli i starija deca idu na more (sunce, pesak, morska voda), bebi baš i ne prija.

Mala deca se vode na peščane plaže, ali tamo su velike gužve – i u plićaku, i u pesku. Deca prilikom kupanja progutaju pozamašnu količinu zagađene vode i, skoro po pravilu, nakon par dana imaju stomačne tegobe, uz povišenu temperaturu. Isto može da snađe i bebe ako se kupaju u takvoj vodi u svom bazenčiću. Kako se more samoprečišćava, a naročito noću – kada nema kupača najbolje je da se beba brčka ujutru, dok još nije gužva.

Nakon svakog brčkanja u morskoj vodi, nežnu bebinu kožu treba isprati od soli. Između 10 i 16 časova odojče starije od 6 meseci treba povući u hladu zbog jakog sunca, a mlađe tokom celog dana. Vodite računa o dužini boravka bebe u vodi jer morska površina propušta 70-80% sunčeve svetlosti do dubine od dva metra, a ostatak reflektuje, što doprinosi pojačanom dejstvu UV zraka na kožu!

Vodite računa da se beba ne udavi u vodi. Dovoljna je dubina vode od 10 cm da se beba, koja se prevrne, udavi! Nikada nemojte dete prisiljavati da uđe u vodu ako je se plaši. Ne morate ni svaki dan na plažu. Maloj deci je potrebno vreme za prilagođavanje, a u mestu boravka treba imitirati dnevni ritam na koji su navikla kod kuće.