veljače 2019 ~ Bebe

subota, 23. veljače 2019.

“Nisam osjećala da nosim dijete, nego neko strano tijelo. Kada sam se porodila vidjela sam flašu od dva litra”

Ramela je devetogodišnja djevojčica iz Begovog Hana, koja od svog rođenja živi bez obje ruke i jednom kraćom nogom.

“Ni ova noga kojom funkcioniše nije sto posto zdrava. Ali, njom se služi, češlja se, piše, crta, jede, pere zube, kupa se. Sve sama radi to jednom nogom. Osamostaljuje se da bi mogla funkcionisati”, kaže za “Source” majka Šeherzada Mešeljević.

Sve i jedan doktor je tokom trudnoće govorio da se radi o urednoj trudnoći i zdravoj djevojčicim kaže majka Ramelina.

“Od četiri i po mjeseca su govorili da je zdrava i dobro. Međutim, ja se nisam osjećala kao da je sve uredu. Ja sam doktorima govorila kako se osjećam, i pitala ih zašto nisam dobro. Imala sam prethodnu trudnoću i znam kako je to. Osećala sam jaku nervozu. Bila mi je teška trudnoća. Bilo je jako naporno. Naporna je svaka trudnoća, ali zaista sam ovu osjećala teškom. Jednostavno sam osjećala da ne nosim dijete. Tako sam osjećala neko drugo strano tijelo unutra i gotovo”, priča Šeherzada za Source.

Čak pet ljekara je bilo uključeno u trudnoću tokom tih devet mjeseci, i svi su pričali istu priču, da se radi o normalnoj bebi, no sumnje su se potvrdile, navodi majka.

“Teretiti ću ih dok sam živa, posebno ovog Bojana što me vodio do kraja trudnoće. Da li se ultrazvuk jedne trudnice može raditi po sat i po vremena. Da li se ta trudnica može maltretirati sa ‘Okreni se ovako, okreni se onako, idi na bok’, i tako dalje. Meni je to bilo sumnjivo. I pitala sam ga, a on kaže uredu je sve. Dobijala sam ultrazvučne slike bebe, ali nikada na njima nije prikazan ni gornji ni donji dio ekstremiteta. Još veća sumnja je bila. Od početka do kraja sam sumnjala. Kada sam se porodila, nisam vidjela normalnu bebu nego flašu od dva litra. Bila sam u šoku. U šoku sam prihvatila to sve. Puno me potrese to, ne mogu ni da pričam”, kaže majka Šeherazada.Na sudu je s doktorima već devet godina kaže, no nikakvu statisfakciju nije vidjela od toga. Osuđena je da se nosi s tuđim greškama.

“Ni ova noga kojom funkcioniše nije sto posto zdrava. Ali, njom se služi, češlja se, piše, crta, jede, pere zube, kupa se. Sve sama radi to jednom nogom. Osamostaljuje se da bi mogla funkcionisati”, kaže za “Source” majka Šeherzada Mešeljević.

Sve i jedan doktor je tokom trudnoće govorio da se radi o urednoj trudnoći i zdravoj djevojčicim kaže majka Ramelina.

“Od četiri i po mjeseca su govorili da je zdrava i dobro. Međutim, ja se nisam osjećala kao da je sve uredu. Ja sam doktorima govorila kako se osjećam, i pitala ih zašto nisam dobro. Imala sam prethodnu trudnoću i znam kako je to. Osećala sam jaku nervozu. Bila mi je teška trudnoća. Bilo je jako naporno. Naporna je svaka trudnoća, ali zaista sam ovu osjećala teškom. Jednostavno sam osjećala da ne nosim dijete. Tako sam osjećala neko drugo strano tijelo unutra i gotovo”, priča Šeherzada za Source.

Čak pet ljekara je bilo uključeno u trudnoću tokom tih devet mjeseci, i svi su pričali istu priču, da se radi o normalnoj bebi, no sumnje su se potvrdile, navodi majka.

“Teretiti ću ih dok sam živa, posebno ovog Bojana što me vodio do kraja trudnoće. Da li se ultrazvuk jedne trudnice može raditi po sat i po vremena. Da li se ta trudnica može maltretirati sa ‘Okreni se ovako, okreni se onako, idi na bok’, i tako dalje. Meni je to bilo sumnjivo. I pitala sam ga, a on kaže uredu je sve. Dobijala sam ultrazvučne slike bebe, ali nikada na njima nije prikazan ni gornji ni donji dio ekstremiteta. Još veća sumnja je bila. Od početka do kraja sam sumnjala. Kada sam se porodila, nisam vidjela normalnu bebu nego flašu od dva litra. Bila sam u šoku. U šoku sam prihvatila to sve. Puno me potrese to, ne mogu ni da pričam”, kaže majka Šeherazada.

Na sudu je s doktorima već devet godina kaže, no nikakvu statisfakciju nije vidjela od toga. Osuđena je da se nosi s tuđim greškama.

“Da ih bude sram i stid, devet godina sam na sudu, ne mogu se odreći pet posto od svoje plate. Meni to puno znači, da ne gledam ko će mi odvući dijete u školu. Ima ona penziju, ne kukam, ali kako ih nije sram Boga, kada su već tako uradili i pogriješili, mogu se odreći i pet posto za svoju grešku. Teretim ih dok sam živa što mi nisu rekli. Imaju pare pa mogu šta hoće, ali nek ih bude sram. Rade u državnoj bolnici, rade oprivatno, ja moram tri kilometra voziti dijete od kuće do škole”, priča Ramelina majka.

U pravom razredu je imala asistenta, kao i do polovine drugog. No, problemi su nastali kada je ostala bez asistenta.

“Polovinom drugog razreda ostala je bez ikoga. Ja sam je dovozila autobusom, bila ispred škole i čekala, ulazila na odmor u kabinet i tako dalje. U trećem razredu, ja to dijete pet dana u sedmici sa 35 kilograma dižem u autobus, jer je prikladan za ispravnu djecu. Nikoga to nije briga. Dižem je u autobus, sklapam kolica i pratim do škole. Zatim se vaćam kući, pa po završetku škole ponovo po nju i sve isto”, kaže Šeherzada.

Bez obzira na sve, Ramela u učionici ne odstupa od svojih vršnjaka. Učenici su je odlično prihvatili, kao i učiteljica. Svi joj pomažu da savlada školske obaveze.

“Ja sam radila na tome da ne bude drugačija. Djeca su je jako dobro prihvatila. Jedina je razlika što ona ne može da hoda kao ostala djeca. Odlična je i ne zaostaje u pisanju, gradivu. Jednom nogom ih prati u stopu. Upoznala sma je u početku da je posebna. Ona je to prihvatila, ali ponekad počne da plače zašto ne može na tobogan i slično. Objasnim joj, pa na kraju prihvati. Ima mnogo želja. Najveća joj je da bude slikar, da ide na ekskurziju s djecom, na izlete s razredom. Ja je pratim dok je manja, ali brinem se šta ću kada odraste, jer ona se i deblja jer se ne kreće. Ne znam hoću li moći kada bude starija”, kaže uplakana majka.

haber.ba

Sahrana Šabana Šaulića koja je bila planirana za 15 sati, počet će nešto kasnije, jer je ispred kapele na Novom groblju veliki broj ljudi koji žele da izjave saučešće porodici.

Sve vrijeme na groblje pristižu i Šabanove kolege, uglavnom u miru i tišini, međutim uspio je da se desi i manji incident.

Naime, pjevačica Goca Lazarević se iznervirala jer je jedva uspjela da dođe do kapele od gužve, pa je u jednom momentu povikala:

– Šta je ovo? Ko su svi ljudi?! Hoćete da ja odem kući sad?! – vikala je Goca dok se probijala kroz masu.

Šaban Šaulić nastradao je 17. februara u saobraćajnoj nesreći u Njemačkoj, vozeći se ka aerodromu poslije nastupa. Na današnjoj komemoraciji u Skupštini grada okupio se veliki broj Šabanovih kolega, obožavalaca i poštovalaca da odaju poslednju poštu muzičkom velikanu.

Odmah nakon prve pretrage doktorima je postalo jasno da Cherish Rose Lavelle nije trudna.

Djevojčica stara 11 godina iz Quenslanda u Australiji zabrinula je doktore kad je došla u bolnicu s vidno velikim trbuhom. Posumnjali su da je trudna, no njena je majka insistirala da nešto nije u redu jer curica gubi na kilaži.

Odmah nakon prve pretrage doktorima je postalo jasno da Cherish Rose Lavelle nije trudna. No, šokiralo ih je to da na jajnicima ima zloćudni tumor težak nevjerovatnih 10 kilograma. Hitno je prebačena avionom u bolnicu Hervey Bay u Brisbane, a pratila ju je majka Louise.

Dijagnosticiran joj je agresivni oblik raka germinativnih stanica zbog čega je trpjela grozne bolove. Majka je primijetila da joj je kćerka posljednjih mjeseci drugačija, da nije više vesela kao što je bila. Ipak, šokiralo ju je da joj je dijete teško bolesno, s obzirom da su takve dijagnoze vrlo rijetke u toj dobi.

– Cherish je sad u procesu liječenja. Prvo mora proći kemoterapije koje bi trebale smanjiti tumor, a tek onda slijedi operacija. Ima dana kad je vesela i sve prihvaća s lakoćom, a ima dana kad je depresivna i kad se loše osjeća, priznaje Louise. Ona mora prodati svoj privatni biznis kako bi iduće mjesece provela uz kćerku u bolnici – pišu zapadni mediji.

Vjernici nas stalno uče o tome šta se događa kada umremo: suočavamo se lice u lice sa našim Tvorcem. Naučnici, međutim, imaju drugačije objašnjenje i medicinska zajednica je složna u ovome: u momentu kada vaše srce prestane da kuce, nastupa prva faza smrti, odnosno klinička smrt.

Ali, naučnici se slažu i u tome da ako u mozgu još uvek ima dovoljno kiseonika, ne dolazi do oštećenja mozga i svi organi su i dalje živi iako ste vi klinički mrtvi. Druga faza smrti nastupa kada ćelije u telu počnu da propadaju i organi počinju polako da se gase. Kako je medicina napredovala, često lekari uspeju da ožive pacijente. Takvi pacijenti se s vremena na vreme prisete svog vantelesnog iskustva, a nekada nihova sećanja budu toliko jasna da mogu da ispričaju šta su čuli i videli dok su bili klinički mrtvi. Zbog toga nauka i dalje pokušava da shvati šta se zaista događa kada umremo.

Kolton Burpo je imao samo tri godine kada mu je puklo slepo crevo. Njegovi roditelji, Tod i Sonja Burpo, prvobitno su mislili da dečak boluje od gripa, pa su čekali nekoliko dana pre nego što su odjurili u bolnicu. Doktori su roditeljima rekli ono što nikako nisu očekivali – Koltonu je potrebna operacija. „Bilo je teško gledati nekada dete puno energije, a sada u tako beživotnom stanju“, priseća se Sonja.

Koltona su hitno odveli na operaciju dok je on vrištao i dozivao tatu. Tod, koji je bio sveštenik, ostao je sam u sobi kada su mu odveli dete. Priznaje da je bio užasno ljut na boga. „Rekao sam – Gospode, posle svega što sam uradio za tebe, ti ćeš mi oduzeti dete?“, seća se Tom. Nakon sat i po vremena, doveli su Koltona koji je i dalje tražio tatu. Prvo što mu je rekao bilo je: „Tata, da li znaš da sam zamalo umro?“. Tod kaže da su prošli meseci dok nije saslušao sve što njegov sin želi da mu ispriča. Kolton je tvrdio da je prva osoba koju je video u raju bila sam Isus, u beloj haljini sa ljubičastim pojasom. Takođe je rekao da je Isus imao tragove na sebi, a kada ga je otac upitao kakve tragove, on je odgovorio: “Crvene tragove. Na dlanovima”.

Nekoliko meseci kasnije, Kolton je rekao ocu da je pradeda Pop bio baš fin i ispričao mu o svim stvarima koje su njegov tata i njegov pradeda zajedno radili. Tod je upitao dečaka kako on to zna, budući da je Pop umro mnogo pre njegovog rođenja, a dečak je odgovorio: „Pa pradeda Pop mi je ispričao“. Tod i dalje nije verovao u ono što čuje, pa je pokazao dečaku fotografiju tražeći da nađe na njoj pradedu Popa. Dečak ga je odmah prepoznao.

Sonja je imala slično iskustvo sa svojim sinom – pitao je o svojoj sestri. Sonja je imala pobačaj, o kojem se nikada nije pričalo. Kolton je opisao kako devojčica izgleda i čak preneo poruku koju je imala za svoju majku, a koja je glasila „Čekam te da dođeš u raj“. Kolton kaže da mu je onda Isus rekao da mora da se vrati nazad. Dečak je priznao da nije želeo da se vrati, ali Isus mu je rekao da on odgovara na molitvu njegovog oca. Tod priznaje: „Sećam se te molitve. Nepristojne molitve, bez poštovanja, molitve u kojoj vrištim na Boga. I on je na tu molitvu odgovorio?!“ Kolton tvrdi da je raj stvaran i da će im se dopasti tamo. Kaže da svi u raju imaju krila, da je pričao sa anđelima i da je video konje duginih boja.

2010. godine, Tod je objavio knjigu „Raj ipak postoji“. Knjiga je 59 nedelja bila na Njujork Tajms listi bestselera. Aprila 2014. godine, izašao je film u kome su glumili Greg Kinir i Margo Martindejl. Ipak, mnogo ljudi, među kojima je i dosta hrišćana, dovode u pitanje Koltonovu priču, jer kao prvo, dečak nije bio klinički mrtav. Njegov otac je sveštenik, pa je moguće da je njegov opis raja povezan sa onim što je slušao dok je odrastao. Osim toga, Tod u knjizi koristi primer svog sina da bi pokazao da je ljubav prema Isusu, jedini put spasenja. Hrišćani čine oko 31% svetske populacije. U knjizi Tod priznaje da njegov sin nije zapravo umro, ali je uveren da je to iskustvo njegovog sina identično onima prikazanim u Bibliji. Tod i Kolton u knjizi opisuju Isusa kao belca sa plavim očima, ali po istoriji Isus je bio mediteranski Jevrejin, a ne Evropljanin.

Doktor Dejvid Kajl Džonson, profesor filozofije na univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da je mozak savitljiv i prilagodljiv i da na njega može uticati prava doza mašte. „Kao što se priča menja što se više priča, što se više prisećamo nečega, to sećanje je više sklono promenama“, kaže doktor Džonson. Ipak, iskustvo bliske smrti je oblast koju nauka želi da i dalje proučava. Pacijenti sa iskustvom bliske smrti sećaju se da su videli svoja tela. Oni govore doktorima šta su videli i čuli dok su lebdeli iznad sopstvenih tela. Doktor Džonson još kaže da Koltonovu priču treba uzeti sa oprezom. Imao je samo tri godine kada je operisan, bio je pod anesteticima i svoje iskustvo je ispričao tek mesecima kasnije. Doktor Džonson veruje da postoji prihvatljivije objašnjenje Koltonovog sećanja. Kolton je sanjao dok je bio pod anestezijom i zaboravio to (što nam se često dešava sa snovima), ali se na kraju setio sna – sna koji je potpuno obrađen i izmenjen pod uticajem sugestivnih pitanja roditelja, reportera i novinara.

Izvor: dnevno24.com

Sanela i Ilda su sa muževima došle na Novo groblje, a njihov brat Mihajlo je sve vrijeme pokušavao da ih utješi, dok je Šabanova udovica Goca sve vrijeme govorila da ne može da izdrži.

Sestre su potom čučnule pored groba, pa zapalile cigaretu što su najviše voljele da rade sa Šabanom. Obe su bile u suzama, a onda su zapalile ocu svijeću.

Podsjetimo, Šaban Šaulić je 17. februara preminuo u bolnici, poslije teške saobraćajne nesreće koju je doživio u Njemačkoj, gdje je imao posljednji nastup u životu.

Hteo sam da molim lekare da joj presade moja plućna krila, a oni su mi javili da je umrla. Izgubio sam jedino dete, a u martu je trebalo da mi rodi unuka”.

Ovako za “Blic” počinje priču o svojoj tragediji Ratko Gardić iz Užica, otac Tijane, koja je 18. februara podlegla, zajedno sa svojom nerođenom bebom, kako se sumnja, od posledica gripa.

Bila je u osmom mesecu trudnoće, u GAK “Višegradska”, gde je stigla iz užičke bolnice, porodili su je carskim rezom, pošto je ustanovljeno da je njena beba umrla u materici, a odatle su je prebacili u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Srbije, gde je i umrla.Nesrećni otac sada kaže da ga je ćerka zvala pre 15 dana i rekla da se ne oseća dobro i da ima povišenu temperaturu.

– Majka ju je vodila kod pulmologa i drugih doktora. Nedugo zatim, moje dete je otišlo u užičku bolnicu kod ginekologa zbog problema koji su se javili u trudnoći. Nisam tačno siguran o čemu se radilo. Odande su je lekari odmah prebacili u Beograd – kaže neutešni otac.
Prema njegovim rečima, njemu su javili da mu je buduće unuče umrlo u ćerkinom stomaku, ali ne zna da li su to utvrdili lekari u Užicu ili u Beogradu.

“Otkazala su joj oba plućna krila”

On je, kako priča za “Blic”, počeo da se sprema “na put u Beograd da vidi svoje dete i ponudi joj svoja pluća samo da preživi i izleči se”.
Taj put je planirao za utorak, a njegova Tijana nije izdržala i umrla je dan ranije.

– Nisam mogao da se čujem sa njom i vidim kako je, jer je bila na aparatima. Sve vreme sam se nadao da nije baš toliko ozbiljno. Ta nada je srušena kada mi je njen lekar javio da su joj zbog gripa otkazala oba plućna krila i da se stanje zakomplikovalo. U utorak sam hteo da idem. Da je obiđem. Da pitam lekare da li je moguće da joj presade moja plućna krila. Na sve sam bio spreman samo da mi dete preživi i ozdravi – priča krot suze neutešni Ratko.

Dan pre nego što je krenuo u Beograd, nastavlja on, iz bolnice u kojoj je Tijana ležala, stigle su strašne vesti.

– Bilo je rano jutro kada sam na telefonu video propušten poziv od doktora iz Beograda. Nisam ni slutio zbog čega me je zvao. Hteo sam da sačekam da odmakne jutro, da prođe vizita, pa da mu se javim. A onda sam na fiksnom telefonu video propušten poziv sa istog broja. Sve mi je bilo jasno, ali nisam smogao snage da zovem doktora. Ubrzo je zvao on mene. Čim je izustio: “Moram nešto neprijatno da vam kažem”, ispustio sam telefon i briznuo u plač – seća se on tog stravičnog časa.

Žrtva gripa?
Tijana Gardić sahranjena je u sredu na užičkom groblju Sarića osoje.

Tijana je hitno porođena i poslata na Infektivnu

Kako je “Blic” već pisao, Tijana je preminula na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije, kako se sumnja, od komplikacija izazvanih gripom.

Ona je u teškom stanju sa odeljenja Centralne intenzivne nege užičke bolnice prebačena u beogradski GAK “Višegradska”.

Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK “Višegradska”, potvrdio je za “Blic” da su pacijentkinju iz užičke bolnice poslali kod njih.

– Primili smo je u besvesnom stanju, uradili smo komplentnu dijagnostiku i ustanovili da je njen plod preminuo u stomaku. Urađen je carski rez. Uputili smo je potom u Infektivnu kliniku, gde je ona i preminula – kaže za “Blic” prof. dr Stefanović.

(Izvor: blic.rs / V. Lojanica / R. Briza)

Kineski policajci su na neverovatan način spasli jednog dečaka (11) koga je voda nosila kada je upao u reku.

Dečak je pao dok se igrao na obali, a jake struje su počele da ga nose veoma brzo.

Policajci su istrčali iz kombija i pojurili da spasu dečaka. Jedan od njih je uspeo da ga uhvati za ruku, ali nije mogao sam da ga izvuče jer ih je voda nosila.Zato su još tri policajca formirala ljudski lanac i držeći jedan drugog za ruke izvukli dete.

Brzo su ga prevezli u bolnicu, a srećom, dečak nije zadobio ozbiljne povrede.

Mala djevojčica Marwa je stavljena u medicinski induciranu komu nakon što je virus zahvatio njeno tijelo i mozak.Liječnici u Timone bolnici u Marseilleu u Francuskoj su počeli sumnjati da će se ikada oporaviti.

Preporučili su roditeljima da isključe aparate zbog teških neuroloških oštećenja koja je pretrpjela.Njen otac Mohamed je odbio da okonča život svoje kćerke.

Rekao je da djevojčica čuje i reagira na njegov glas, pa je pokrenuo peticiju na internetu kako bi se borio za njen život.Peticiju je potpisalo više od 115 hiljada ljudi, a onda je otišao u sud gdje je zahtjevao da njegovoj kćeri ne isključe aparate.Sud je odobrio njegov zahtjev za još 2 mjeseca. Nakon toga bi se aparati morali isključiti.

10 dana nakon te odluke je uslijedilo čudo.Mala Marwa je otvorila svoje oči, a tata je zabilježio taj trenutak…Pogledajte i podijelite video s prijIteljima:

Pevačica Nada Obrić progovorila je o mnogim estradnim kolegama i otkrila detalje koje možda niste znali do sada.
Kao tajanstveni član žirija u Zvezdama Granda Nada Obrić iznenadila je svog kuma Dragana Stojkovića Bosanca, sa kojim se intezivno druži više od trideset godina. I jedini je on nije ni iznenadio ni razočarao svojim komentarima i ponašanjem.
“Prezadovoljna sam njegovom reakcijom. On je najkopententniji i najbolji član žirija. A da ću ja biti tajanstveni, nije niko znao, čak ni moja porodica. Posle smo se Bosanac i ja toliko smejali i nije mi zamerio što mu nisam rekla”, kaže Nada.

U Zvezdama Granda je baš stresno, plašite li se za zdravlje kuma?
“On je ravan da nema dalje, shvatio je igru i trudi se da u njoj što manje učestvuje. Naravno da ne da na sebe, ali spreman je i za šalu. On je realniji od svih članova žirija.”
Jeste se svađali nekad sa njim?
“Ma gde da se svađamo, ja ga obožavam.”
Nemoguće je da se tolike godine niste sukobili?

“Dobro, jedino u studiju. On je strašno zahtevan i sve precizno radi. Godinama sam razmišljala i shvatila da on uvek nađe ono što pevač treba da otpeva i uvek je u pravu. Često mi kaže: ’Ma može to i bolje’, pa onda uzme i otpeva mi. Inače, peva najmešnije na svetu, ali ima sluha i uvek je realan. Kad se uđe u studio, zna se da tu prestaje prijateljstvo već se samo radi. Nema kod njega gledanja kroz prste, a ja sam mu uvek popuštala jer znam da je u pravu.”
Znači, i kada nije u pravu, Vi mu kažete da jeste?
“Ma ja mu uvek popustim, teško je sa njim izaći na kraj.”
Da li sujetan?

“Pa nekad malo jeste, i svašta se tu desi. Ma kada mi on otpeva pesmu, ja shvatim da nisam u pravu. On nikad ne peva i ne zna, ali zato ume da prenese kako reči zaista treba da se izgovaraju. Mi se družimo 30 godina.”
Kakava je njegova supruga Dunja? Nije joj lako da sedi kod kuće i čeka muža da dođe sa svirke.
“Ma Dunja je božanstvena, divna žena, zaista. Nije lako, ali ona je to prihvatila i divno se nosi sa tim što ima poznatog supruga. Nemaju oni nikakav problem.”

A da li može njemu da se desi neka Cuca kao što je Šabanu?
“Ma ne može, nema teoretske šanse! Mogu da mu pošalju bilo koju mis sveta i on bi se šalio. Nema šanse da se tu desi ništa više od šale.
Da li bi Dunja oprostila prevaru Bosancu? Eto, Goca Šabanu prašta već godinama.
“Ne bih u to ulazila, zaista. Takve stvari i tamo neka Cuca mom kumu ne mogu se desiti. Mi pričamo o deci, kući, svakodnevnim obavezama i nikad ga nisam pitala ništa na tu temu, ali zna da se mom kumu to ne može desiti, i tu je kraj.”
U Zvezdama Granda često pohvali mlade takmičarke i prokomentariše ih tako da mnogi pomisle da im se udvara.
“Ma njemu je obaveza da pohvali i iskomentariše, on je član žirija, a nije ni slep ni gluv. Dragan je suprug za primer. Njegova Dunja zna ga najbolje na svetu i, verujte mi, imaju najsavršeniji brak.”
Nije moguće da se za 30 godina nisu žestoko raspravljali?
“Mi smo živeli jedno vreme vrata do vrata i nikad nisam čula neku svađu. Znate šta, niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata, ali mi se viđamo svakodnevno i ispijamo kafice, a Dunja je božanstvena žena, koja je odlično shvatila posao svog supruga.”
Miroslav Ilić ima sina koga neće da prizna, Marinko Rokvić je svog vanbračnog sina upoznao sa porodicom… Šta ako se pojavi sutra neko vanbračno dete Vašeg kuma?

mam 44 godine i udovica sam. Muž mi je poginuo prije 5 godina i iako izgledam baš dobro nikada nisam imala drugog muškarca. Mnogi su me “startovali” jer naprosto svojim izgledom, svojim oblinama, bujnim grudima i zadnjicom, kao i vatrenom dugom crvenom kosom privlačim, ali bila sam odlučna i sve ih odbijala. Međutim… prošli vikend se desilo nešto čudno, možda i bolesno. Sin od moje starije sestre je boravio kod mene. Kada smo trebali na spavanje rekao mi je da iako ima 22 godine da je još uvijek nevin i to ne zato jer nije imao prilie da bude sa djevojkama, već zato jer želi da svoju nevinost izgubi sa svojom tetkom, tj sa mnom. Ustala sam zatečena, zbunjena, jednostavno nisam znala kako da reagujem, ćutala sam i gledala ga, a on je tada stidno, polako prišao do mene i zgrabio me za grudi.

Da ne detaljišem, jer svjesna sam da je to što se desilo malo bolesno, ali tu vele sam nakon 5 godina imala intimi odnos i to ne jedan, već 4 puta i to sa sinom od sestre. Možda je malo, opet kažem “bolesno”, ali generalno učinila sam na neki način dobro djelo i oslobodila momka koji mi je zaista drag okova djevičanstva, a… na kraju ni meni nije bilo loše, dapače ? nakon 5 godina sam osjetila šta znači biti žena :).

Izvor : Saznajemo

vake godine širom svijeta bude ubijeno na milione ljudi na nabrutalniji način, a među njima bude i veliki broj djece. Ono što je najšokantnije jeste to da među egzekutorima ima i roditelja. Nažalost, ni Srbija nije imuna na tu mračnu pojavu.

Selo Mladenovac, kraj Mladenovca još pamti godinu koja će zauvijek ostati urezana u sjećanju zbog ubistva koje se i dan-danas prepričava.

Slađana Stojanović (40) zavila je u crno Ulicu Desimira Blagojevića kada je ubila svog trogodišnjeg sina Jovana. Ona se tretira za brutalno ubistvo rođenog sina, a kako se te 2012. godne saznalo, najprije je ugušila dječaka, a zatim ga kuhinjskim nožem ubola u stomak, sve to u njihovoj porodičnoj kući. Prema riječima mještana, Stojanovićeva je bila psihički nestabilna osoba, a zločin je izvršila kad je ostala sama sa djetetom. Motiv za ubistvo bio je plač djeteta.

Zločin je izvršen u porodičnoj kući Stojanovića, na spratu gdje je živjela sa suprugom Zoranom. Prema tadašnjim informacijama, u trenutku zločina u dvorištu su se nalazili njen suprug, svekrva Vera, kao i snaha za djeverom, sa njihovom djecom.

– Ljudi u selu pričaju da je dijete plakalo i vrištalo. Riječ je o malom Jovanu, ali nije poznat razlog zašto je djetence plakalo. Iznervirana, počela je da ga guši. Odvela ga je na sprat i pokušala da ga uspava, međutim, ono je i dalje plakalo. Iznervirana, počela je da ga guši, a zatim je uzela kuhinjski nož i ubola dijete u stomak. I dalje mi nije jasno kako je to mogla da učini. Objašnjenje mogu biti samo psihički problemi – iznio je svoje mišljenje komšija iz ulice Desimira Blagojevića.

Prema njegovim riječima, ona je tada mirno oprala ruke i legla u krevet da se odmori, bukvalno pored tijela krvavog dječaka. Zatim je pozvala policiju i rekla šta je uradila, a oni su bili šokirani kada su došli na lice mjesta.

Koliko je smrt malog Jovana potresla Mladenovac, najbolje zna baka dječaka koji bi danas imao devet godina.

– Ne pitam za nju niti želim da znam. Nikada joj to neću oprostiti! U kontaktu sam sa njenim bratom i porodicom, ali za nju ne želim da čujem. Moj sin je ne obilazi i mislim da čak niko, osim njene majke, to ne čini. Koliko znam, u zatvoru je i tamo je, valjda liječe – poručila je Slađanina bivša svekrva Vera.

Na mjesto zločina tada je stigla i ekipa Hitne pomoći, međutim, ljekari nisu mogli da spasu Jovana, jer je dječak nasmrt iskrvario. Zločin se dogodio usred bijela dana, oko 13 sati, a taj je topao, ali krvav majski dan zauvek je obilježio malo naselje nadomak Beograda.

– Dijete je plakalo, a umjesto da kao majka pronađe način da ga umiri, ona je malog anđela ugušila, a zatim ga izbola nožem. Najstrašnije je to što najopuštenije legla da odmori, dok se dete rastajalo s dušom – priča komšija, jedan od mnogih koji se nerado sjećaju ovoga zločina.

(Kurir)

Porodica Šabana Šaulića posetila je danas, dan nakon sahrane kralja narodne muzike, njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a jedna slika ih je posebno potresla.

Među mnoštvom cveća i venaca kojima je prekriven grob Šabana Šaulića, koji tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, nalazi se i slika sa venčanja Šabana i Goce Šaulić.

Ova scena posebno je potresla članove porodice koji nisu zadržali suze, a Šabanova udovica Gordana na grobu svog supruga danas je sve vreme neutešno plakala.

Osim što je vrijedna majka četvero djece, Sharon vodi i slastičarnicu. No prošle godine ju je pogodio čitav niz tragedija.

Dijagnosticiran joj je rak jajnika, preminuo joj je mlađi brat, a najmlađi sin ima degenerativnu bolest. Zbog nagomilanih bolničkih računa Sharon kasni s otplatama za svoju poslovnicu, a ne može ni provoditi vrijeme s djecom koliko bi htjela.

Nakon što je za njenu priču čula lokalna australska radio-postaja, odlučili su joj pripremiti veliko iznenađenje.

Voditeljica je, glumeći nezadovoljnu mušteriju, ušla u njenu slastičarnicu i žalila se na pokvarene kolače. Skrivena kamera snimala je reakciju. Unatoč ozbiljnim prigovorima, Sharon je reagirala pozitivno i prije svega iznimno profesionalno.

Voditeljica/mušterija joj rekla neka sama proba kolače koji su u kutiji pa će vidjeti da su pokvareni. No, kada je Sharon otvorila kutiju… Nećemo kvariti iznenađenje, samo ćemo skrenuti pozornost na to da je video pogledalo već gotovo tri i pol milijuna ljudi.

Studentkinja sportske fizioterapije probudila se jednog decembarskog jutra i ustanovila da je rodila djevojčicu, tešku 3,5 kilograma.

Tinejdžerka iz Oldhema u Engleskoj, koja je pala u komu nakon što je zaspala zbog jake glavobolje, probudila se poslije četiri dana i zaprepastila se kad je otkrila da je u međuvremenu rodila djevojčicu, prenosi “BBC”.

Ebony Stevenson (18) pojma nije imala da je trudna kada je prilegla jer joj nije bilo dobro. Hitno je prevezena u bolnicu, pošto je pretrpjela nekoliko epileptičnih napada, i tada su ljekari otkrili da čeka bebu – piše “N1“.

Beba se nalazila u jednoj od dvije materice, što je veoma rijedak medicinski fenomen, tzv. duplirana materica. Jedna od materica je nastavila da menstruira, dok se u drugoj razvijao embrion. Ta druga materica nalazila se uz kičmu, te je zbog toga trudnoća ostala neprimijećena.

Studentkinja sportske fizioterapije probudila se jednog decembarskog jutra i ustanovila da je rodila djevojčicu, tešku 3,5 kilograma. Zbog kilaže bebe, ljekari vjeruju da je Ebony iznijela svih devet mjeseci trudnoće. Nije imala trudnički stomak, uobičajene jutarnje mučnine, i nijednom joj za devet mjeseci nije izostala menstruacija.

Novopečena mama, koja je kćerku nazvala Elodie, rekla je pošto se probudila iz kratkotrajne kome i saznala da je rodila zdravu djevojčicu, da je to “potpuno čudo”.

Isprva nije željela da prigrli djevojčicu na grudi, jer je, kako je rekla, bila strašno zbunjena i ubijeđena da su ljekari pogriješili, ali joj je onda majka sve objasnila.

“Iskustvo kada sam vidjela svoju bebu bilo je tako nadrealno. Osjećala sam se kao da sam izašla iz svog tijela. Bila sam zabrinuta da neću ostvariti vezu sa kćerkom, jer nisam bila u svjesnom stanju kada je došla na svijet, ali mislim da je nevjerovatna… Iako sam bila strašno zbrkana, i prilično uplašena, bio je to divan trenutak, a ona je bila tako mirna”, rekla je Ebony Stevenson.

Ljekari su utvrdili da su napadi Stevens izazvani preeklampsijom, poremećajem koji se javlja kod trudnica i porodilja, i, između ostalog, izaziva naglo povišenje krvnog pritiska, insufijenciju bubrega, promjene u krvnoj slici, poremećaj funkcije jetre, pojavu edema, dispneje (nedostatak vazduha) i poremećaj vida.

Oni su rekli njenoj majci da je trudna i da moraju hitno da joj porode kćerku carskim rezom.

Majka Stevenson (39) isprva nikako nije mogla da povjeruje da joj je kćerka u drugom stanju, ali ljekari su bili sigurni, i odjendom je postao vidljiv Ebodyn stomak. “Ljekari su rekli da je silovitost napada najvjerovatnije uticala da se beba pomjeri u materici i iznenada stomak moje kćerke učinili vidljivim”, rekla je novinarima njena majka.

Ebody Stevenson namjerava da se do kraja februara vrati svojim studentskim obavezama na koledžu.

haber.ba

A upravo je to učinio. Ne samo da studira na tri prestižna univerziteta, nego ga je čak autor znanstvene knjige zamolio da mu ponovno napiše prvo poglavlje
Njegov um je genijalan. 9-godišnji Laurent Simons najinteligentnije je dijete u Evropi. Izmjeren mu je maksimalni kvocijent inteligencije, piše “Depo.ba“.

O onome što sprema za budućnost, nikome ne govori. Kaže, svijet to ne bi još razumio, smijali bi mu se. Kao što bi mu se smijali da im je rekao kako će sa 9 godina upisati fakultet.

A upravo je to učinio. Ne samo da studira na tri prestižna univerziteta, nego ga je čak autor znanstvene knjige zamolio da mu ponovno napiše prvo poglavlje.

Ekipa emisije Provjereno otišla je u Amsterdam upoznati ovog fascinantnog dječaka- čije će ime svijet zasigurno pamtiti.
haber.ba

Udruženje za zaštitu potrošača DON objavilo je na svom Facebook profilu fotografije hljeba u kojem je jedna žena iz Banja Luke, kako tvrdi pronašla ekser.

Ona je slučaj fotografirala, ali nije, kaže, zvala inspekciju jer nema više povjerenja ni u koga.

Obratila se jedino Udruženju za zaštitu potrošača DON, koje je još jednom pozvalo sve potrošače da dobro otvore oči i da slične slučajeve obavezno prijave nadležnim odrganima.

– Kada kupite hljeb i ne sanjate da ujedno dobijete i stimulator za povećanje željeza u krvi. Da se greške dešavaju, toga smo svi svjesni, ali da se ne želimo izviniti i prihvatiti činjenicu da se to može desiti svima , da ćemo se potruditi da do toga više ne dođe. Umjesto toga, želimo suditi potrošaču? Jer, Bože moj, sve je ovo izmišljeno, mi jedini ispravno radimo, nagovorila ih konkurencija. No, ovo je stvarna priča iz jedne od pekara… Ne dozvolite da se ovo i vama desi, idite do trzišne i sanitarne inspekcije i ovo prijavite, samo tako ćemo suzbiti bahato ponašanje pojedinih proizvođača hljeba – rekli su iz DON-a.

Organizam Gorana Ilića Čonija, niškog repera i pesnika je odoleo prvim rizicima tako da se ovaj momak nalazi u boljem zdravstvenom stanju, mada je još uvek na aparatima za disanje. On je povređen u požaru 22. januara u zoru kada je u stanu izbio požar. Tada je izgubio majku Veru koja je bila nepokretna i koju je on pokušao da spase, ali zbog gustine dima nije uspeo. Požar se desio na poslednjem spratu u Ulici Milana Rakića 1a.

Kako nezvanično saznajemo, on je nedavno skinut s aparata za disaje, ali posle dva sata su lekari ponovo morali da ga priključe jer je vrlo otežano disao.

Njemu je izgorelo lice i nagoreli su disajni putevi što je vrlo opasno ali je prebrodio prve rizike.

– Teško idu naši pokušaji da ga oidvojimo od mašine za disanje. Još uvek smo optimisti za njegovo ozdravljenje koje je u nekim trenucima bolje – kazao nam je direktor Intenzivne nege gde je smešten ovaj mladić.

On se tog jutra borio kao lav, a pravo je čudo da je preživeo.

– Vatra je tog jutra buknula u trenutku kad su majka i sin spavali. Vera je potpuno izgorela u svom krevetu, a Goran je nađen bez svesti u hodniku kraj vrata. Pretpostavlja se da je on iz svoje sobe krenuo po nepokretnu majku kako bi je izneo na sigurno, ali se nagutao dima i u hodniku je pao u nesvest.

Tada je plamen i njega zahvatio i potpuno mu uništio lice – kaže naš izvor iz istrage.

M.S.

Marija Mancija je živjela sa svojim mužem Valentinom Hernandezom i 18-mjesečnim sinom Stivom. Kada se jednog dana vratila kući, desilo se nešto strašno. Kuća je bila prazna i nešto je bilo čudno. Ono što je uslijedilo ostavilo ju je šokiranom.

Nakon što se vratila kući, Marija je pretražila cijelu kuću i primijetila da je njen sin nestao, ali ne samo on – već i njen muž. On nije ostavio nikakvu poruku gdje je mogao da ode i čak je ponio sa sobom sve Stivove slike, čak i kad je bio u utrobi! Marija je bila slomljena. Trebalo je da se suoči sa činjenicom da je Valentin kidnapovao njihovo jedino dijete, piše “Fokuzz“…

Marija je istog momenta zvala policiju, ali bez bilo kakve slike djeteta nije bilo mnogo nade za pronalaženje. Ovo se desilo 1995. godine i Marija nije posjedovala ni jednu. Nakon toga je policija pronašla jednu sliku kod rodbine. Slika je bila crno-bijela i lošeg kvaliteta, ali je Mariji to jedino bilo preostalo.

Prolazilo je vrijeme i potraga nije napredovala. Tekli su dani, mjeseci, godine i još uvijek ništa. 21 godinu kasnije Marija je još uvijek svaki dan gledala njegovu jedinu sliku, njegovu tamnu kosu, lice… Za nju je vrijeme stalo dana kada je nestao. Danas bi imao 22 godine. Da li je sretan? Da li ima djevojku? Da li je uopšte živ?

Jednog dana je policija iz San Bernardina otkrila neke dokaze koji su ih vodili do meksičkog grada Puebla. Pronašli su mladića koji je bio živ i zdrav. Marija je ponovo bila puna nade, ali je bila strpljiva. To možda nije bio njen sin. DNK test je sproveden i Marija je anksiozno čekala rezultate.

Tada su stigle neočekivane vijesti: mladić je bio Stiv! Kada je Marija saznala da je on živ, nije mogla da sakrijte suze. Njen 21-godišnji san je postao java! Kada je vidjela Stiva nakon njihovog dugog razdvajanja, osjetila se nervozno i euforično. Majka i sin su se zagrlili i taj momenat nije mogao biti ljepši i dirljiviji.
Kako je izrastao u zgodnog mladića! Bili su razdvojeni 20 godina, ali je ljubav i dalje bila jaka. Za Stiva je ovo takođe bio trenutak jakih emocija. “Bio sam šokiran”, rekao je. “Nisam znao da li je živa ili ne i onda sam dobio poziv da me ona traži, to je bilo kao da su me polili kofom hladne vode. Ali to je dobro, dobro je”.

Povodom ovog dugo očekivanog spajanja, mladić je donio veoma poseban poklon za svoju majku: svoje slike. Marija, koja je provela više od dvije decenije gledajući samo jednu jedinu sliku koju je imala od svog sina, nije imala riječi kojima bi opisala svoju sreću.

Mariji i Stivu je preostalo mnogo toga da urade. Stiv trenutno studira pravo u Meksiku, ali se nada da će nastaviti studije u Americi. Bliskost sa majkom pomoći će mu da nadoknadi sve što je propustio dok je bio razdvojen od nje.

Što se tiče Valentina, “oca kidnapera”, on je ponovo nestao bez traga. Neki ljudi čak govore da je mrtav. Što se tiče Marije i Stiva, najbitnije je da sada uživaju u životu punim plućima.

Izvor: haber.ba

Ziona Čana je “najbogatiji čovek na svetu”: sa 39 žena, 94 dece i 33 unučadi sa kojima živi u četvorospratnoj kući, ovaj Indijac je trenutno glava najveće porodice na svetu.

Najveća indijska porodica se sastoji od 39 žena, 94 dece, 14 snajki i 33 unučadi, na čelu sa “najbogatijim čovekom”, Zionom Čanom, u selu Baktvang u indijskoj državi Mizorama.
U četvorospratnoj palati koja ima čak 100 soba žive četiri generacije, a brojnost porodice još nije konačna. Naime, Čana tvrdi nije isključeno još neko proširenje porodice, jer, kako kaže, ne želi da propusti nijednu priliku za brak.Žene dele spavaonice, a kako bi svaka od njih dobila priliku da noć provede sa svojim suprugom postoji raspored – najmlađe žene su smeštene bliže spavaćoj sobi glave porodice, dok su starije smeštene nešto dalje u kući.

– Mi ostajemo uz Zionu jer je on najvažnija osoba u porodici, a osim toga je i najzgodniji muškarac u selu – objašnjava Rinkmini (35), jedna od Čana žena.
Sloga, poštovanje i ljubav vladaju u porodici Čana, čija je organizacija nalik na vojnu – žene zajedno pripremaju obroke pod komandom najstarije, Zatiangi. Nahraniti ovako brojnu porodicu nije lako, pa se dnevno sprema oko 70 kilograma mesa i 50 kilograma pirinča.
Jedan od Zionovih sinova insistirao je da njegov otac oženi siromašne žene iz svog sela kako bi brinuo o njima.

– Osećam se kao božiji miljenik, jer mi je dao toliko dece o kojima se staram – izjavio je Ziona za “Dejli mejl”.
Gospodin Čana je i vođa hrišćanske sekte u okviru koje je dozvoljeno da muškarac ima onoliko žena koliko želi. Tokom jedne godine Ziona je oženio čak deset žena, a naglasio je da zarad proširenja svoje “sekte” namerava da ode i u Ameriku da bi se oženio ponovo.

(Izvor: nationalgeographic.rs)

Nataša Greonjanc iz sela Vlajkovac kod Vršca tvrdi da su joj marta 1993. godine oteli sina Marija.

Ona kaže da su joj saopštili da joj je sinčić Mario preminuo nakon samo tri dana života, međutim ona i suprug su ubrzo počeli da sumnjaju u tu priču i da veruju da je otet.

“Kada sam saznala da još jedno srce kuca ispod mog, mojoj sreći nije bilo kraja. Trudnoća mi je bila uredna, redovno kontrolisana, od početka do kraja moju trudnoću vodio je doktor koji je trebalo i da me porodi”, počinje svoju tešku životnu priču Nataša Greonjanc.

Mario se rodio u Vršcu 2. marta 1993. godine. Bio je tri dana u vršačkom porodilištu i nakon toga su ga poslali u Beograd, jer se navodno nagutao plodove vode.

“Poslat je za Beograd bez potpisa nas roditelja i bez pratnje. Rekli su da se nagutao plodove vode i da ide na kontrolu pluća. Meni nisu dozvolili da budem pored deteta, kroz prozor sam gledala dok su ga odvodili. Doktor koji mi je vodio trudnoću je napisao da je dete prebačeno u “Institut za majku i dete”, a posle toga se u dokumentaciji navodi da je dete prebačeno u “Institut za neonatologiju”. U Institut za majku i dete nikad nije stiglo, jer oni nemaju nikakve podatke o tome”, govori žena suznih očiju.

“Došla sam u bolnicu 1. marta 1993. sa blagim bolovima. U terminu porođaja suprug odlazi kod mog doktora i zove ga da prisustvuje porođaju, kako je ranije i bilo dogovoreno. On odbija iz nepoznatih razloga. Bila sam njegov pacijent kome je obećao da će biti na porođaju.Mario je pri rođenju zaplakao, prodisao i dat mi je u naručje. Porodio me je lekar koji nije vodio moju trudnoću i koga sam tada prvi put videla”, govori ona i dodaje:

– Dva dana sam dojila bebu, 2. i 3. marta, moj suprug i naši bližnji su je videli. Već 4. marta, u ranim jutarnjim časovima saopštavaju mi da dete mora za Beograd. Pitala sam zašto ga odvode, odgovorili su samo da se mali nagutao plodove vode prilikom rođenja i tvrdili da nije ništa opasno, da samo treba da mu pregledaju pluća. Na svako moje sledeće pitanje i molbu da krenem sa detetom nisam dobila odgovor, ni odobrenje. Gledala sam kroz prozor dok su ga odvodili. U tom momentu ni suprugu ni meni ne pada na pamet da se nama radi najstrašniji zločin na svetu.

Doktorka koja je bila u porodilištu, Nataši je 4. marta saopštila da je dete dobro i da je stiglo u Beograd, dok joj ista doktorka već sutradan 5. marta, saopštava najgoru moguću vest.

– Petog marta 1993. godine, dobijam informaciju da je dete preminulo dva sata nakon prijema u Institut u Beogradu. Tada padam u nesvest od bola i šoka. Istog dana su me bukvalno izbacili iz bolnice bez ikakve dokumentacije i pregleda.

Nakon nekoliko dana se vraćam u bolnicu sa obilnim krvarenjem. Saopštili su mi da sam i ja u kritičnom stanju jer je mogla da nastupi sepsa zbog ostatka posteljice – priča majka.

“Nisu nam dali telo deteta, rekli su da je već sahranjeno. Kada sam nakon nekoliko nedelja malo došla k sebi i popričala sa suprugom, jer sam osećala da je naš sin Mario živ, krenuli smo po našu dokumentaciju u vezi deteta.

Sreli smo doktora koji je vodio trudnoću, ali je on odbio svaku komunikaciju, tada smo otišli kod lekara koji me je porodio – on nam saopštava da je cela arhiva izgorela. Više puta smo odlazili kako bi dobili izvod iz matične knjige rođenih, ali i kod matičara ostajemo bez dokumentacije”, očajna je Nataša.

Godine su prolazile, a Natašu nikada nije napustio osećaj da je Mario živ. Nakon emisija o krađi beba, kaže da počinje da pomišlja da je i sama žrtva takvog zločina.

“Nakon 24 godine moja porodica i ja krećemo u potragu za dokumentacijom. Dobijamo svu bolničku, navodno izgorelu arhivu, u kojoj vidim prvu sumnju, a to je da nam je dete preminulo dan nakon rođenja, 3. marta 1993. godine. Obraćamo se JKP i oni nam saopštavaju uz dokumentaciju, da muško dete rođeno 2. marta 1993. godine nikada nije sahranjeno na bilo kom beogradskom groblju”, nastavlja priču Nataša.

Mario nikada nije stigao u Institut za majku i dete, gde su Nataši rekli da su ga poslali. Putem mejla su im dostavili dokumentaciju gde se vidi da dete uopšte nije bilo kod njih.

“U dokumentaciji piše da je moje dete istovremeno bilo u Institutu za majku i dete i u Institutu za prevremeno rođenu decu u Beogradu. U otpusnoj listi koju dobijamo prvi put tek 2017. godine, doktor je napisao je da je moje dete preminulo u Institutu za majku i dete u Beogradu i da je mene pregledao i otpustio, što nije tačno. Od Instituta za neonatologiju dobijam otpusnu listu mog deteta, ne dobijajući papir koji je moje dete pratio od Vršca do Beograda. Uviđamo da su neka dokumenta falsifikovana, jer su bez pečata i faksimila doktora, kao i to da je na svim koja su pečatirana jedan isti pečat, a to je prijemna ambulanta”, govori nesrećna žena.

Natašu nikada nije napustio osećaj da je Mario živ, a ona i njen suprug su bili uporni i došli su do dokaza da je to zaista tako. Uzdaju se u državu i pravdu da će to i dokazati i da će nakon toliko vremena pogledati svog sina u oči.

– Posle 24 godine dobijam dokumentaciju iz Beograda da je njegov JMBG validan i da je naš sin živ. Verujemo da će država da bude uz nas. Poručujem svim majkama da nikada u životu ne odustanu od svog deteta. A osobe koje smatraju da su naša deca – njihova, treba da im kažu pravu istinu. Nisu ih nosile 9 meseci u stomaku i nisu osetili tu bol i tu ljubav koju samo majka može da oseti.

Nataša smatra da je još kao trudnica bila tipovana i da je Mariju bila zapečaćena sudbina i pre nego što se rodio.

– Poručila bih tim zločincima koji su se poigrali sa Bogom i uzeli svetinju koju je Bog nama podario, da kažu istinu našem Mariju. Da on ima svoje roditelje i sestru, da ga se nikada nismo odrekli i da od njega odustati nećemo. Zamolila bih našu državu da stane iza nas koji smo žrtve i da te zločince najstrožije kazni, kao i njihove saučesnike. Smatram da sam još kao trudnica bila tipovana od te ruke koja je uzela moje dete. Meni ovih 25 godina niko ne može da nadoknadi, ali zato može da se sprovede zakon i pravda. Ne sme da se dozvoli da se ovo više ikada i ikome desi – kaže Nataša i dodaje:

– Imamo indicije gde je dete i niko nas neće zaustaviti da mu zakonskim putem vratimo identitet – zaključila je Nataša.

(Kurir.rs/Telegraf, Jasmina Prošić)

Nakon što završi posao ljekara u Domu zdravlja Zvornik, stažista Mehrudin Šabić, zvani Hodža, skida bijeli mantil i vraća se kući, u desetak kilometara udaljeno zvorničko selo Jošanica, gdje se bavi stočarstvom i poljoprivredom.

Od uzgoja i prodaje voća, povrća i stoke, ovaj je vrijedni 23-godišnjak sebi plaćao školovanje, a opći smjer Zdravstvenog studija Medicinskog fakulteta u Tuzli završio je sa skoro svim desetkama u indeksu, javlja Anadolu Agency (AA).

Rođen u šumi tokom zbijega

Tokom agresije i progona bošnjačkog stanovništva, prilikom pokušaja da pređu na teritoriju Tuzle, majka Azemina je u šumi, u Donjem Snagovu kod Zvornika, 21. januara 1993. godine, bez ljekara i bilo kakve medicinske pomoći, rodila dječaka. I, dok se ostatak grupe pribojavao da bi plač novorođenčeta mogao odati kretanje kolone civila, majku je mučilo pitanje hoće li beba uopće preživjeti na hladnoći. Mehrudin, kako ga je Azemina nazvala, tri dana poslije stigao je živ i zdrav u Tuzlu, umotan u krpe i nošen u najlon vrećici.

Osnovno obrazovanje započeo je u Tinji kod Srebrenika, a okončao u Zvorniku, sa odlikovanjem “Vukovac”, koje učenici dobivaju za odličan uspjeh i primjerno vladanje. Po završetku Gimnazije, gdje je također postizao odlične rezultate, 2010. godine upisao je Zdravstveni studij Medicinskog fakulteta i završio ga u junskom roku 2015. godine. Tri mjeseca nakon što je dobio diplomu, aplicirao je i odmah je primljen na stažiranje, prvo u Opštoj bolnici, a zatim u Domu zdravlja Zvornik.

Prethodno se, kaže, raspitivao i saznao da se pripravnicima u Tuzli plaća naknada za stažiranje, što u Zvorniku nije slučaj, ali to ga, tvrdi, nije omelo u namjeri da uči od starijih i iskusnijih kolega. Praksa mu je, kaže, vrijednija od novca, a i kolege cijene njegov trud i zalaganje.

– Za razliku od nekih pripravnika koje nisu mogli ostaviti same da rade, u mene su imali povjerenje. Dozvoljavali su mi da radim sve, da završavam sve poslove od zakazivanja termina pacijentima, izdavanja recepata, terapije i ostalog. Lijepo mi je. Izvinjavaju se kolege kada me pozovu da promijenim mjesto rada. Pitaju mogu li otići dva-tri dana negdje da nekog zamijenim i naravno, ništa mi ne fali, odem to i ispoštujem, a i oni mene uvijek kada tražim slobodan dan – priča Mehrudin, dodajući da to nikad ne zloupotrebljava i da je slobodne dane uzeo samo kada je nedavno bio bolestan.

Proteklih je mjeseci bio na različitim odjeljenjima i susretao se sa teškim pacijentima, a pojašnjavajući na kojem je trenutno odjeljenju, Mehrudin ne skriva radost što radi u odličnom kolektivu.

– U suštini, dobra je saradnja. Lijepo mi je sad ovdje gdje sam. Trenutno sam u Centru za mentalno zdravlje. Prvih dana sam na obuci, a lijepo je i raditi sa pacijentima. Oni imaju psihička oboljenja ili poremećaje i radi se u malim ili većim grupama. Psihoterapija i grupna terapija su mi se svidjele, ali i sve ostalo, od načina javljanja pacijenta na šalteru, pa dalje. Tu su isto defektolog i logoped koji rade sa djecom koja imaju poremećaje u govoru i pri izgovaranju nekih riječi – objašnjava Mehrudin.

Na selu posla uvijek ima

Po završetku radnog vremena i kraćeg odmora, ovaj budući ljekar pridružuje se majci i ocu u poslovima na njivi. Kaže da posla na selu uvijek ima, bilo da je riječ o košenju trave, kupljenju sijena, frezanju, okopavanju kukuruza, ispaši stoke, branju malina ili paradajza, zaljevanju paprika…

Tačno se zna kada se koji poslovi obavljaju i šta se ne smije odlagati. Ovaj pobožni mladić, koji je, između ostalog, obučen i za obavljanje određenih vjerskih dužnosti i po potrebi u džamiji mijenja imama, nerijetko na njivi bude odmah poslije sabah-namaza, oko pet sati. Tada radove nastoji završiti što brže, kako bi se okupao, spremio i stigao na vrijeme u Dom zdravlja.

Do posla putuje sa komšinicom, njenim automobilom, jer vlastiti nema, a kaže da u ljetnom periodu, kada su učenici na raspustu, autobus kroz Jošanicu ne prođe po tri mjeseca.

Pred kraj srednje škole, prije šest godina, sagovornik AA je sam, bez roditeljske pomoći, počeo uzgajati krastavce kornišone, a tada je kupio i nekoliko ovaca. Zarađeni je novac narednih godina raspoređivao tako da bi mu što duže trajao, uporedo učeći, radeći i proširujući stado. Počeo je sa šest ovaca, a danas ih ima preko 40.

– Od tog sam novca nešto ostavljao za školovanje, za fakultet, za kartu i džeparac, a od ostatka kupim jednu, dvije ili tri ovce i ubacim u stado. Tako sam ga proširivao, a i one su se janjile, pa sada imam stado od oko 40 ovaca. Imali smo preko 50, ali neke smo prodali. Gajimo ih za kurbane, a polovinom septembra ćemo ih prodati. Tako smo radili svake godine i na taj način zarađivali – ističe Mehrudin, dodajući da mu je najvažnije to što sav novac zarađuju pošteno i čestito.

Istovremeno učenje i čuvanje ovaca

U studentskim danima ovom, jednom od najboljih studenata u svojoj generaciji, učenje nije predstavljalo izgovor za nerad na polju. Naprotiv. Sa zadovoljstvom je, kaže, i tada vodio stoku na ispašu.

– Sjednem u hladovinu, tako sam i neke ispite spremao. Gore gdje su sijena sjednem u hlad, ispod nekog drveta, čitam knjigu i spremam ispite, a ovce oko mene. Milina i uživancija. Sa životinjama je baš lijepo – ističe Mehrudin, pokazujući rukom na zelene pašnjake i stabla jabuka.

Koliko on voli biti u blizini životinja, toliko se i one raduju njegovom dolasku. Kada ga čuju da ih doziva, donoseći im hranu, ovce poslušno slijede njegove upute. Prema navici istrčavaju iz tora i redaju se pored hranilice. Gledajući ih kako jedu, Mehrudin nam kazuje da su njegove ovce mirne i da je nestašan samo jedan crni ovan, ali isključivo dok je gladan. Čim jede, i on se umiri.

– Nekako sam zavolio malu jagnjad, posebno period kada se oni janje i kada se o njima brinem. To sam volio i uvijek prisustvujem kada se rađaju, pa pomognem ako treba, pridržim ih i pomognem im da podoje mlijeko. A, volio sam i medicinu, pa su mi govorili: Odluči se za nešto ili za medicinu, ili za stočarstvo, pa upiši veterinu. Volim ja i ovo, ali i rad sa ljudima, sa pacijentima – navodi Mehrudin.

Na pitanje šta namjerava nakon što mu u septembru istekne period predviđen za stažiranje, Mehrudin skromno, ali optimistično govori da se nada da će za njega ipak biti posla u zdravstvenim ustanovama u Zvorniku ili u Tuzli. Kaže da je suviše vezan uz porodicu i djevojku Almu, te mu je odlazak u inostranstvo posljednja opcija. Posljednja, no ne i isključena.

Faktor.ba

Bili su bliski.

Kralj narodne muzike Šaban Šaulić ispraćen je danas na večni počinak. Sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju prisustvovalo je oko 5.000 ljudi, među kojima je bio ogroman broj pripadnika estrade.

Ipak, Šabanova velika prijateljica Zorica Marković nije se pojavila na sahrani, zato što se trenutno nalazi u Zadruzi, iako se očekivalo da će doći.

Podsetimo, kada je zadrugarima saopštena vest da je Šaulić tragično stradao, Zorica se veoma potresla, te je dugo sedela na stepenicama ispred kuće i plakala.

Sahranjen je 22. februara u 15 sati na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana u Beogradu

Šaban Šaulić preminuo je nakon saobraćajne nesreće u Nemačkoj, kada se vraćao sa nastupa.

U automobil kojim je išao pevač zakucao se pijani vozač velikom brzinom. Sahranjen je 22. februara u 15 sati na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Brojni prijatelji, rodbina, kolege i građani ispratili su ga na večni počinak.

Velika tuga sve je zavila u crno. Udovica Gordana jedva je izdržala sahranu na nogama. Uz nju sve vreme bio je sin Mihajlo, kao i uplakane ćerke. Kada se začula pesma “Ne plači, dušo” poljubila je crni kovčeg i u suzama se oprostila od svoje velike ljubavi.

Jelena Karleuša nije prisustvovala sahrani. Kako je pevačica jednom objasnila, ona prijateljima na sahrane ne ide, jer se boji da neće dobro podneti. Svaki gubitak neizmerno je boli.

Naime, kada je preminula Dona Ares, izjavila je:

“Prijateljima ne idem na sahrane. Ta osoba više nije tu i, ne znam… To je bolna i stresna tradicija. Ja to ne mogu. Mislim da ne bih podnela”, rekla je JK za sarajevsku TV1 pa dodala da je, ma koliko Dona živela, ispunila svoju svrhu: “Bila sam sigurna da će se ona izboriti s tim. Ali, s druge strane, ona je imala jednu lepu svrhu. Ostavila je trag. Bez obzira na to što je otišla veoma mlada i što se namučila, ona je ispunila svoj cilj, a to je mnogo bitnije od svega”, pričala je uz duboke uzdahe ona.

Teška srca oprostila se od svog velikog prijatelja i kolege Šabana Šaulića sledećim rečima:

“Pre 25 godina… moj prvi nastup i eto – baš sa Šabanom. Vršac, gradski hotel. Imala sam 15 godina, Šaban je pitao moju majku da me pusti da idem sa njim. Još nisam zvanično počela da pevam niti sam bilo šta snimila. Slika je nastala u bekstejdžu, Šaban me ubeđuje da ne treba da se plašim kad izađem na binu. Poslednji pozdrav prijatelju i večna slava…” ispisala je emotivnu poruku ona, zbog koje su mnogi zaplakali.

petak, 22. veljače 2019.

Pavarotijeva unuka je izašla na binu! Kada je počela da pjeva, svi su ostali bez daha!

Veoma je interesantno i zanimljivo kada vidite kako apr blizanaca prolazi pored vas a sada zamislite da vidite blizance kako izlaze sa bliznakinjama! Ova dva para su postali veoma brzo veliki hit na internetu. Dva brata blizanca i dvije sestre bliznakinje su se zaljubili i počeli izlaziti te ubrzo su odlučili da se vjenčaju.

Na ceremoniji su braća obukli isto odijelo također su i sestre obukle iste vjenčanice!

Ubrzo nakon vjenčanja počeli su živjeti zajedno u dvije kuće naravno ali samo ih je jedna ograda odvajala. Potom su donijeli djecu na ovaj svijet!

Vjerovali ili ne ali Kreg i Dajen su dobili blizance i to kompletno identicne. Šanse da se to desi su jedan na prema milion! Ubrzo nakon toga drugi par je dobio bliznakinje a par godina poslije njih su dobili jednog sina!

U jutarnjem programu „Happy“ televizije gostovali su Dragana Mirković, Beki Bekić, Hasan Dudić, Miša Mijatović i Acko Nezirović. Govorili su o svom poznantsvu sa Šabanom, prisjetili se lijepih trenutaka..

Ono što je iznenadilo i zasmetalo je trenutak kada su Šabanovu smrt indirektno prepisali Bosancima, a možete pogledati na 21. minuti i 15. sekundi.

Na konstataciju voditelja Milomira Marića da često dolaze glasine da je Šaban umro, gosti su imali zanimljiv komentar.

„To su kolege pjevači iz Bosne govorili. Šaban je za njih bio nedostižan, a oni su mislili da su bolji“, rekao je crnogorski pjevač narodne muzike Beki Bekić.

Jedan od gostiju je dodao “da ima i nekih koji se radujuj Šabanovoj smrti”.

Inače, ovo nije prvi put da se u emisijima kod Milomira Marića propagira govor usmjeren protiv Bosanaca i Hercegovaca.
Podsjećamo, u emisiji „Ćirilica“ uživo iz Haga se javio osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić.

Emisija koja je emitovana 9. i 16. jula 2018. godine na ATV-u, a u kojoj je tematizirana Srebrenica i to samo dva dana prije obilježavanja godišnjice genocida u tom gradu. Urednik i voditelj ove emisije Milomir Marić kao goste je pozvao ratne zločince Vojislava Šešelja i Vinka Pandurevića, piše Face TV.

Šaban Šaulić, kralj narodne muzike i jedan od najboljih pjevača na Balkanu, poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći u Njemačkoj, u noći sa subote na nedjelju.

Spasilačke ekipe o nesreći su obaviještene u 06:50 sati ujutru. Prema informacijama, u automobil u kojem se nalazio pjevač udario je 34-godišnji Nijemac, koji je bio u alkoholiziranom stanju i bez vozačke dozvole, što je potvrdila i policija. Nakon udara, automobil u kojem se nalazio 68-godišnji pjevač udario je u bankinu.

Od kralja narodne muzike jučer se na društvenim mrežama opraštaju brojne kolege širom Balkana. Za “Source” je govorio veliki prijatelj Šabana Šaulića i čovjek koji je mnogo radio s njim tokom karijere, Dragan Stojković Bosanac.

Poslušajte šta je za “Source” poručio poznati muzičar iz Konjica

Lejla Damon, studentica Univerziteta Salford, jedna je od mnoge djece rođene nakon masovnih silovanja u toku agresije na Bosnu i Hercegovinu.

Odrasla je u Londonu. Svoj život posvetila je svjedočenju o tragediji rata koju je proživjela BIH. Lejlu smo upoznali u Londonu na sedmici obilježavanja dana sjećanja na Srebrenicu.

Da je dijete silovane Bošnjakinje, Lejla Damon znala je od malih nogu. Ispričali su joj roditelji koji su je odveli iz sarajevskog sirotišta, gdje je ostavljena devet dana nakon rođenja, na Božić 1992. godine kao neželjeno dijete rata. 25 godina kasnije kaže da je cijeli njen život jedna velika poruka i opomena, piše “N1“.

“Moj život je poruka jer je nešto što se zaista desilo u Bosni, i događa se i dalje, širom svijeta. Istovremeno je nada jer pokazuje kako se sve moglo završiti”, ukazala je Lejla.

Lejlu su u ratu iz sarajevskog sirotišta odveli novinari BBC-a Dan i Sian Damon. Njenu majku Damonovi su intervjuisali nakon što je rodila Lejlu, psihički i fizički slomljena tragedijom koja je zadesila, odrekla se svog djeteta.

Biološku majku Safu Lejla je upoznala prije tri godine, ponovno u Bosni. Tek tada je saznala za užase logora u kojem je majka bila zatočena.

“Ona je najsnažnija žena koju poznajem. Toliko sam danas ponosna na nju jer je uspjela preživjeti. Iz ženske perspektive, mnogi ne bi imali snage uraditi, to što je ona uradila. Danas to znam. Srele smo se. Ona je napokon našla svoj mir i drago mi je zbog toga”, istakla je.

Nikada Lejlini roditelji nisu tajlili njen identitet. Poticali su je i učili o Bosni i traumama te zemlje.

“Stalno govorim o tome, koliko su zaista veliki moji roditelji. Uvijek su me podržavali, govorili o mom porijeklu. Pokušavali objasniti rat. I danas me prate u svim kampanjama koje radim i jako sam sretna što ih imam”.

Bosnu i Hercegovinu Lejla često posjećuje. Kaže da je to njen drugi dom. I dodaje, tako je malo potrebno da bude bolje.

“Ako govorimo o političkoj ili ekonomskoj perspektivi i dalje je sve sporo i nije se mnogo odmaklo od rata. Rat je stao, no imamo li mir. I dalje postoje etničke podjele koje su sve izraženije. O tome trebaju razmisliti političari, ali i nove generacije koje moraju naučiti kakav je to bio konflikt i zašto se ne smije ponoviti”, zaključila je Lejla.

Lejlina biološka majka nikada se do kraja opravila od traume kroz koju je prošola. Oboljela je od PTSP-a, epilepsije i Parkinsonove bolesti.

Javno o Lejli nikada nije govorila.
haber.ba

Sanela je bila neutešna i bleda

Avion Vlade Srbije sa posmrtnim ostacima pevača Šabana Šaulića sleteo je u Beograd. Na aerodromu Nikola Tesla stigli su i članovi porodice kralja narodnje muzike kako bi sačekali telo koje će biti transportovano do Novog groblja, gde će Šaban Šaulić biti sahranjen.

U avionu koji je iz Nemačke stigao u Beograd sa Šaulićevim telom bila je i Šabanova ćerka Sanela Šaulić.

Sanela je bila neutešna i bleda, a njeno lice je oteklo od plakanja. Ona je ušla u automobil i krenula do kapele na Novom groblju, gde će biti transportovano telo Šabana Šaulića.

Podsetimo, Šaban Šaulić biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u petak, 22. februara.

telegraf

Muhamed Fazlagić Fazla je prvi predstavnik Bosne i Hercegovine na Eurosongu 1993. u Millstreetu u Irskoj, a nastupio je s pjesmom “Sva bol svijeta”.

A onda je 1996. godine otišao u SAD, gdje je uporedo sa muzičkom karijerom gradio i karijeru u sportskom menadžmentu, ali i akademskoj zajednici SAD-a. Osnivač je i generalni manager škole fudbala United 1996 FC.

Diplomirao je na Sullivan University 2000. godine i to poslovni menadžment, magistrirao je internacionalnu administraciju i razvoj na Kentucky State University i apsolvirao na doktorskim studijama iz oblasti primjenjene sociologije na University of Louisville.

Od 2011-2015 radi kao predavač na University of Louisville, na subjektima rasnih i etničkih odnosa, socijalne psihologije, socijalnih problema i osnova sociologije, piše “Source“…

Ove godine se vratio u Bosnu i Hercegovinu, te se nalazi na zajedničkoj listi Demokratske fronte i Građanskog saveza za Federalni parlament.
Sa Fazlom smo razgovarali o njegovom životu u SAD-u, povratku u BiH, te aktiviranju u politici.

Cijeli razgovor možete pogledati u priloženom videu:

haber.ba

Komemorativni skup zbog tragične smrti pevača Šabana Šaulića održao se u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

1 / 34 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ

Na komemoraciji su se okupile mnoge Šaulićeve kolege, javne ličnosti i poštovaoci njegove muzike, kao i njegova ćerka Sanela sa mužem Batom i sinom Lukom i Šabanov sin Mihajlo.

Kumovi pokojnog pevača Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš prisustvovali su komemoraciji u Skupštinu grada Beograda, kao i Dajana Paunović, Beki Bekić, Hasan Dudić, Dragana Mirković, Snežana Babić Sneki i drugi.

1 / 17 FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

11. 36 Posle emotivnih govora Šabanovih kolega, prijatelja i saradnika mnogi su se rasplakali i komemoracija je završena.

“Teško je prihvatiti istinu, najteže. Šaban Šaulić nije više fizički među nama, kralj narodne muzike. Kada je pevao verovali ste mu jer je u pesmu unosio svoju tananu dušu. Stvorio je toliko ličan stil da niko nije mogao da ga kopira. Počeo je karijeru jako mlad i sarađivao sa mnogim istaknutim umetnicima. Njegove oči bile su ogledalo njegove duše, iskrile su kada je bio veseo i radostan, baš ga tako pamtimo, teško će nam biti, ali ostaće njegova pesma. Neka je večna slava i hvala velikom Šabanu”, predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Dragiša Golubović.

1 / 9 FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

11.20 Zorica Brunclik potpuno se potresla dok je govorila o svom kumu i prijatelju Šabanu, pa je u suzama održala govor.

“Naši ljudi tuguju u celom svetu, tuguje region, porodica je neutešna. Kumovi tuguju. Pre nego što bilo šta kažem, uvek sam se pitala što si baš mene izabrao, jer si povučen i tih, a ja sasvim suprotno. Sa kim ću, kume, ja da pevam, kada smo najčešće pevali zajedno? Na vašoj poslednjoj slavi ljutio si se što nema muzike, a ja sam htela da se ispričamo i bila sam srećna. Pričali smo i pravili planove, da udamo Zlatu, da oženimo Mihajla. Sve se, kume, prekinulo, sve to ne postoji. Ti si bio moj pevač, za sva vremena, putuj sa anđelima, naš ponosu i neka ti je večna slava”, rekla je Zorica Brunclik.

“Danas tuguje cela Srbija i tvoj voljeni Šabac i milioni tvojih obožavatelja širom sveta, a to sam i ja. Tvoja Gordana, Sanela, Ilda, Mihajlo, unuci bili su tvoj hram, uvek si žurio kući da upiješ snagu, ljubav, lepotu, koja ti je bila potrebna posle dugih i teških putovanja, a oni su ti nesebično davali i uvek bili uz tebe. Družili smo se pola veka, radili, putovali i stvarali, delili smo dobro i zlo. Ostali smo nepobdivi tandem, rađali su se hitovi, a bilo ih je mnogo. Bio si moja večita insipiracija. Najlepše melodije i tekstove napisao sam za tebe, samo si ti mogao tekstove da dovodiš do savršenstva. Bio si dobar, pošten, skroman čovek, nisi ni sam znao koliko je veliki. Dogovorili smo se da ćemo da ostarimo zajedno, da se družimo u Krčedinu i pecamo. Izdao si me, otišao si pre mene i odneo deo mene”, izjavio je Šabanov dugogodišnji saradnik Rade Vučković.

“Ušao si u srca miliona ljudi, ne može tek tako srce da nestane. Prazninu koju si ostavio nikada nećeš popuniti, porodice, kumova, prijatelja. Njima ostaje ponos što će moći da kažu da su potomci jednog velikana, Šabana Šaulića. Ostaju uspomene na svu pažnju i ljubav koju su darivao i ostaju pesme u koju si utkao dušu široku kao Dunav koji si toliko voleo. Horu anđela sada se pridružio najlepši glas. Verujem da pevušiš najlepše melodije, kao što si i ovde radio. Sada, voljeni Šabane, vreme je da se i ti malo odmoriš. Kralj muzike je sišao sa scene, legenda će živeti večno”, rekao je Šabanov prijatelj i PR Goran Jovanović.