Lejla Damon, neželjeno dijete rata u BiH: “Moj život je poruka jer je nešto što se zaista desilo u Bosni”

Lejla Damon, studentica Univerziteta Salford, jedna je od mnoge djece rođene nakon masovnih silovanja u toku agresije na Bosnu i Hercegovinu.



Odrasla je u Londonu. Svoj život posvetila je svjedočenju o tragediji rata koju je proživjela BIH. Lejlu smo upoznali u Londonu na sedmici obilježavanja dana sjećanja na Srebrenicu.

Da je dijete silovane Bošnjakinje, Lejla Damon znala je od malih nogu. Ispričali su joj roditelji koji su je odveli iz sarajevskog sirotišta, gdje je ostavljena devet dana nakon rođenja, na Božić 1992. godine kao neželjeno dijete rata. 25 godina kasnije kaže da je cijeli njen život jedna velika poruka i opomena, piše “N1“.

“Moj život je poruka jer je nešto što se zaista desilo u Bosni, i događa se i dalje, širom svijeta. Istovremeno je nada jer pokazuje kako se sve moglo završiti”, ukazala je Lejla.

Lejlu su u ratu iz sarajevskog sirotišta odveli novinari BBC-a Dan i Sian Damon. Njenu majku Damonovi su intervjuisali nakon što je rodila Lejlu, psihički i fizički slomljena tragedijom koja je zadesila, odrekla se svog djeteta.

Biološku majku Safu Lejla je upoznala prije tri godine, ponovno u Bosni. Tek tada je saznala za užase logora u kojem je majka bila zatočena.

“Ona je najsnažnija žena koju poznajem. Toliko sam danas ponosna na nju jer je uspjela preživjeti. Iz ženske perspektive, mnogi ne bi imali snage uraditi, to što je ona uradila. Danas to znam. Srele smo se. Ona je napokon našla svoj mir i drago mi je zbog toga”, istakla je.

Nikada Lejlini roditelji nisu tajlili njen identitet. Poticali su je i učili o Bosni i traumama te zemlje.

“Stalno govorim o tome, koliko su zaista veliki moji roditelji. Uvijek su me podržavali, govorili o mom porijeklu. Pokušavali objasniti rat. I danas me prate u svim kampanjama koje radim i jako sam sretna što ih imam”.

Bosnu i Hercegovinu Lejla često posjećuje. Kaže da je to njen drugi dom. I dodaje, tako je malo potrebno da bude bolje.

“Ako govorimo o političkoj ili ekonomskoj perspektivi i dalje je sve sporo i nije se mnogo odmaklo od rata. Rat je stao, no imamo li mir. I dalje postoje etničke podjele koje su sve izraženije. O tome trebaju razmisliti političari, ali i nove generacije koje moraju naučiti kakav je to bio konflikt i zašto se ne smije ponoviti”, zaključila je Lejla.

Lejlina biološka majka nikada se do kraja opravila od traume kroz koju je prošola. Oboljela je od PTSP-a, epilepsije i Parkinsonove bolesti.

Javno o Lejli nikada nije govorila.
haber.ba