POHVALILA SAM SE KOLEGICI DA SAM SMRŠALA 5 KILA, A ONA MI JE REKLA NAJODVRATNIJU STVAR I KONAČNO ZNAM NAJVEĆI PROBLEM ŽENA U BIH

Kada sam se pohvalila kolegici da sam konačno uspjela da skinem pet kilograma viška koji su me mučili mjesecima, njen odgovor doveo me je do takvog bijesa da mi je došlo da puknem od muke – a onda sam shvatila jednu veliku istinu o ljudima sa ovih prostora.





Dakle, nakon što sam se pohvalila da sam skinula tih čuvenih pet kilograma viška, njen odgovor bio je: “Blago tebi, ti imaš brz metabolizam”. A zašto mislim da imam svako pravo da me ta konstatacija uvrijedi? Zato što je uspjela da jednom svojom rečenicom obesmisli mjesece mojih uloženih napora u ostvarenje nekog cilja, koliko god on bio površan.





Jer, naravno da iza mog mršavljenja ne stoji magija brzog metabolizma. Ne samo to, čudesni spor i brz metabolizam ne postoje, postoje samo unos kalorija u suficitu ili deficitu, fizička aktivnost i količina mišićne mase koju nosimo na sebi. Kako starimo, manje se krećemo, mišićna masa po prirodnom toku stvari, ukoliko je ne održavamo, opada, a mi nastavljamo da jedemo ili isto ili čak i više nego u vrijeme kada smo sagorijevali mnogo više kalorija, i to je sva mudrost “usporavanja metabolizma”.



Nego, da se vratimo na temu – dakle, mjesece mog pažljivog biranja namirnica i vježbanja ona je poništila i zaključila da sam imala sreće zbog svog čudesnog metabolizma.

Isto tako, kada ona zasjedne nad svojom hrpom ćevapa u kajmaku koje će ispratiti gaziranim sokom da potpomogne varenje i sve dovršiti kolačem, konstatovat će kako se ona “goji od vazduha” a njena drugarica, eto, jede sve što poželi, a to joj se uopšte ne odražava na liniju, ne uzimajući u obzir da se ta njena drugarica počasti takvom kalorijskom bombom s vremena na vrijeme, i da pritom ne nastavlja da tog dana krka u istom stilu, već malo smanji gas.





Takođe, njena drugarica ima para za bacanje čim kupuje egzotične namirnice, a zato tako i izgleda. Da ona ima para za to, izgledala bi kao avion. Šteta samo što, kao što smo već rekli, za zdrav način života nisu potrebni ni detoks smutiji ni egzotično voće i povrće. Jedite sezonski, pijte vodu i krećite se, to je sva mudrost, prenosi Blic.



Taj krug izgovora začinjen samosažaljenjem širi se mnogo dalje od kuhinje.



Na radnom mjestu, kolegica koja ima zadovoljavajuće uslove i platu veću od minimalca to je uvijek nesumnjivo postigla dužinom suknje, kikotanjem i druženjem sa šefom.



– Kao da ja ne znam da radim bolje od nje, ali ja ne znam da se kikoćem i neću da se družim sa šefom u sitne sate – prokomentarisaće ista ta koja se goji od vazduha.



Onda će i dalje padati u očaj što je cijeli svijet usmjeren samo i isključivo na to da njoj čini nepravdu, a ona nema nikakvu moć niti sposobnost da bilo šta uradi. Bi ona, ali sve se urotilo protiv nje.



Muža joj, jadnička, zavode sojke, a on ne zna da se odbrani, a u suštini ima oči samo za nju.



Djeca joj loše prolaze u školi jer je učiteljica glupa, i pritom ne simpatiše nju, pa se preko djece, suhih genijalaca, zapravo sveti njoj.

Da ne bude da su samo žene takve, odmah mogu da vam kažem i najčešće rečenice muškaraca sa istim mentalnim sklopom.

Recimo, kada ih pitate zašto godinama nemaju djevojku, kao iz topa odgovorit će da je razlog za to činjenica da “nemaju pare”. Nema to nikakve veze sa njihovim šarmom, inteligencijom, izgledom, životnim stilom i stavovima. Ne, samo i isključivo jer nemaju milijarde.



Kada ih pitate što ulupaše godine bistreći politiku sa penzionerima ispred trafike, to je zato što im ne pada na pamet da rade za minimalac. “Bolje da džabe sjedim nego da džabe radim” reći će uz takav izraz lica kao da očekuje da tu mudrost zapišete ne biste li je i sami u nekom trenutku iskoristili. Sistem je kriv, i ova glupa država, što on kao početnik nema direktorsku fotelju i platu od 1.000 eura. Tužno je, doduše, što mi to smatramo za vrhunac primanja budući da je to stvarno ništa u odnosu na životne troškove, ali na stranu to – od nečeg mora da se počne, složit ćete se.



Na fakultet ne ide jer ionako “svaki magarac danas ima fakultet”. Nije odustao od njega zbog neko poslovnog poduhvata i ideje, već da bi dangubio po kraju i sticao “ulično znanje”. Ono se danas cijeni.

Stomak gaji jer “ispod brijega raste najbolji kukuruz, hehe”.

Eto, a da se vratimo na kolegicu s početka moje priče. Kraj priče je prilično jednostavan – zaključila je da joj ne pada na pamet da umre gladna i željna ćevapa. “Neću da umrem gladna i željna prave hrane”, uzdahnula je i onda par dana kasnije konstatovala da joj je metabolizam užasan i da se goji i od vode.



Izvor: Hayat.ba