“Nisam osjećala da nosim dijete, nego neko strano tijelo. Kada sam se porodila vidjela sam flašu od dva litra”

Ramela je devetogodišnja djevojčica iz Begovog Hana, koja od svog rođenja živi bez obje ruke i jednom kraćom nogom.

“Ni ova noga kojom funkcioniše nije sto posto zdrava. Ali, njom se služi, češlja se, piše, crta, jede, pere zube, kupa se. Sve sama radi to jednom nogom. Osamostaljuje se da bi mogla funkcionisati”, kaže za “Source” majka Šeherzada Mešeljević.

Sve i jedan doktor je tokom trudnoće govorio da se radi o urednoj trudnoći i zdravoj djevojčicim kaže majka Ramelina.

“Od četiri i po mjeseca su govorili da je zdrava i dobro. Međutim, ja se nisam osjećala kao da je sve uredu. Ja sam doktorima govorila kako se osjećam, i pitala ih zašto nisam dobro. Imala sam prethodnu trudnoću i znam kako je to. Osećala sam jaku nervozu. Bila mi je teška trudnoća. Bilo je jako naporno. Naporna je svaka trudnoća, ali zaista sam ovu osjećala teškom. Jednostavno sam osjećala da ne nosim dijete. Tako sam osjećala neko drugo strano tijelo unutra i gotovo”, priča Šeherzada za Source.

Čak pet ljekara je bilo uključeno u trudnoću tokom tih devet mjeseci, i svi su pričali istu priču, da se radi o normalnoj bebi, no sumnje su se potvrdile, navodi majka.

“Teretiti ću ih dok sam živa, posebno ovog Bojana što me vodio do kraja trudnoće. Da li se ultrazvuk jedne trudnice može raditi po sat i po vremena. Da li se ta trudnica može maltretirati sa ‘Okreni se ovako, okreni se onako, idi na bok’, i tako dalje. Meni je to bilo sumnjivo. I pitala sam ga, a on kaže uredu je sve. Dobijala sam ultrazvučne slike bebe, ali nikada na njima nije prikazan ni gornji ni donji dio ekstremiteta. Još veća sumnja je bila. Od početka do kraja sam sumnjala. Kada sam se porodila, nisam vidjela normalnu bebu nego flašu od dva litra. Bila sam u šoku. U šoku sam prihvatila to sve. Puno me potrese to, ne mogu ni da pričam”, kaže majka Šeherazada.Na sudu je s doktorima već devet godina kaže, no nikakvu statisfakciju nije vidjela od toga. Osuđena je da se nosi s tuđim greškama.

“Ni ova noga kojom funkcioniše nije sto posto zdrava. Ali, njom se služi, češlja se, piše, crta, jede, pere zube, kupa se. Sve sama radi to jednom nogom. Osamostaljuje se da bi mogla funkcionisati”, kaže za “Source” majka Šeherzada Mešeljević.

Sve i jedan doktor je tokom trudnoće govorio da se radi o urednoj trudnoći i zdravoj djevojčicim kaže majka Ramelina.

“Od četiri i po mjeseca su govorili da je zdrava i dobro. Međutim, ja se nisam osjećala kao da je sve uredu. Ja sam doktorima govorila kako se osjećam, i pitala ih zašto nisam dobro. Imala sam prethodnu trudnoću i znam kako je to. Osećala sam jaku nervozu. Bila mi je teška trudnoća. Bilo je jako naporno. Naporna je svaka trudnoća, ali zaista sam ovu osjećala teškom. Jednostavno sam osjećala da ne nosim dijete. Tako sam osjećala neko drugo strano tijelo unutra i gotovo”, priča Šeherzada za Source.

Čak pet ljekara je bilo uključeno u trudnoću tokom tih devet mjeseci, i svi su pričali istu priču, da se radi o normalnoj bebi, no sumnje su se potvrdile, navodi majka.

“Teretiti ću ih dok sam živa, posebno ovog Bojana što me vodio do kraja trudnoće. Da li se ultrazvuk jedne trudnice može raditi po sat i po vremena. Da li se ta trudnica može maltretirati sa ‘Okreni se ovako, okreni se onako, idi na bok’, i tako dalje. Meni je to bilo sumnjivo. I pitala sam ga, a on kaže uredu je sve. Dobijala sam ultrazvučne slike bebe, ali nikada na njima nije prikazan ni gornji ni donji dio ekstremiteta. Još veća sumnja je bila. Od početka do kraja sam sumnjala. Kada sam se porodila, nisam vidjela normalnu bebu nego flašu od dva litra. Bila sam u šoku. U šoku sam prihvatila to sve. Puno me potrese to, ne mogu ni da pričam”, kaže majka Šeherazada.

Na sudu je s doktorima već devet godina kaže, no nikakvu statisfakciju nije vidjela od toga. Osuđena je da se nosi s tuđim greškama.

“Da ih bude sram i stid, devet godina sam na sudu, ne mogu se odreći pet posto od svoje plate. Meni to puno znači, da ne gledam ko će mi odvući dijete u školu. Ima ona penziju, ne kukam, ali kako ih nije sram Boga, kada su već tako uradili i pogriješili, mogu se odreći i pet posto za svoju grešku. Teretim ih dok sam živa što mi nisu rekli. Imaju pare pa mogu šta hoće, ali nek ih bude sram. Rade u državnoj bolnici, rade oprivatno, ja moram tri kilometra voziti dijete od kuće do škole”, priča Ramelina majka.

U pravom razredu je imala asistenta, kao i do polovine drugog. No, problemi su nastali kada je ostala bez asistenta.



“Polovinom drugog razreda ostala je bez ikoga. Ja sam je dovozila autobusom, bila ispred škole i čekala, ulazila na odmor u kabinet i tako dalje. U trećem razredu, ja to dijete pet dana u sedmici sa 35 kilograma dižem u autobus, jer je prikladan za ispravnu djecu. Nikoga to nije briga. Dižem je u autobus, sklapam kolica i pratim do škole. Zatim se vaćam kući, pa po završetku škole ponovo po nju i sve isto”, kaže Šeherzada.

Bez obzira na sve, Ramela u učionici ne odstupa od svojih vršnjaka. Učenici su je odlično prihvatili, kao i učiteljica. Svi joj pomažu da savlada školske obaveze.

“Ja sam radila na tome da ne bude drugačija. Djeca su je jako dobro prihvatila. Jedina je razlika što ona ne može da hoda kao ostala djeca. Odlična je i ne zaostaje u pisanju, gradivu. Jednom nogom ih prati u stopu. Upoznala sma je u početku da je posebna. Ona je to prihvatila, ali ponekad počne da plače zašto ne može na tobogan i slično. Objasnim joj, pa na kraju prihvati. Ima mnogo želja. Najveća joj je da bude slikar, da ide na ekskurziju s djecom, na izlete s razredom. Ja je pratim dok je manja, ali brinem se šta ću kada odraste, jer ona se i deblja jer se ne kreće. Ne znam hoću li moći kada bude starija”, kaže uplakana majka.

haber.ba

Read More

INCIDENT NA SAHRANI ŠABANA, STIGLA OVA PJEVAČICA I KRENULA VIKATI: Svi su zanijemili kada su ovo čuli

Sahrana Šabana Šaulića koja je bila planirana za 15 sati, počet će nešto kasnije, jer je ispred kapele na Novom groblju veliki broj ljudi koji žele da izjave saučešće porodici.

Sve vrijeme na groblje pristižu i Šabanove kolege, uglavnom u miru i tišini, međutim uspio je da se desi i manji incident.

Naime, pjevačica Goca Lazarević se iznervirala jer je jedva uspjela da dođe do kapele od gužve, pa je u jednom momentu povikala:

– Šta je ovo? Ko su svi ljudi?! Hoćete da ja odem kući sad?! – vikala je Goca dok se probijala kroz masu.

Šaban Šaulić nastradao je 17. februara u saobraćajnoj nesreći u Njemačkoj, vozeći se ka aerodromu poslije nastupa. Na današnjoj komemoraciji u Skupštini grada okupio se veliki broj Šabanovih kolega, obožavalaca i poštovalaca da odaju poslednju poštu muzičkom velikanu.

Read More

Djevojčica (11) primljena u bolnicu, mislili da je trudna: DOKTORE dočekao nevjerovatan ŠOK!

Odmah nakon prve pretrage doktorima je postalo jasno da Cherish Rose Lavelle nije trudna.

Djevojčica stara 11 godina iz Quenslanda u Australiji zabrinula je doktore kad je došla u bolnicu s vidno velikim trbuhom. Posumnjali su da je trudna, no njena je majka insistirala da nešto nije u redu jer curica gubi na kilaži.

Odmah nakon prve pretrage doktorima je postalo jasno da Cherish Rose Lavelle nije trudna. No, šokiralo ih je to da na jajnicima ima zloćudni tumor težak nevjerovatnih 10 kilograma. Hitno je prebačena avionom u bolnicu Hervey Bay u Brisbane, a pratila ju je majka Louise.



Dijagnosticiran joj je agresivni oblik raka germinativnih stanica zbog čega je trpjela grozne bolove. Majka je primijetila da joj je kćerka posljednjih mjeseci drugačija, da nije više vesela kao što je bila. Ipak, šokiralo ju je da joj je dijete teško bolesno, s obzirom da su takve dijagnoze vrlo rijetke u toj dobi.

– Cherish je sad u procesu liječenja. Prvo mora proći kemoterapije koje bi trebale smanjiti tumor, a tek onda slijedi operacija. Ima dana kad je vesela i sve prihvaća s lakoćom, a ima dana kad je depresivna i kad se loše osjeća, priznaje Louise. Ona mora prodati svoj privatni biznis kako bi iduće mjesece provela uz kćerku u bolnici – pišu zapadni mediji.

Read More

DEČAK UMRO I OŽIVIO: Niko nije verovao da je bio u raju dok nije rekao ovu strašnu istinu

Vjernici nas stalno uče o tome šta se događa kada umremo: suočavamo se lice u lice sa našim Tvorcem. Naučnici, međutim, imaju drugačije objašnjenje i medicinska zajednica je složna u ovome: u momentu kada vaše srce prestane da kuce, nastupa prva faza smrti, odnosno klinička smrt.

Ali, naučnici se slažu i u tome da ako u mozgu još uvek ima dovoljno kiseonika, ne dolazi do oštećenja mozga i svi organi su i dalje živi iako ste vi klinički mrtvi. Druga faza smrti nastupa kada ćelije u telu počnu da propadaju i organi počinju polako da se gase. Kako je medicina napredovala, često lekari uspeju da ožive pacijente. Takvi pacijenti se s vremena na vreme prisete svog vantelesnog iskustva, a nekada nihova sećanja budu toliko jasna da mogu da ispričaju šta su čuli i videli dok su bili klinički mrtvi. Zbog toga nauka i dalje pokušava da shvati šta se zaista događa kada umremo.

Kolton Burpo je imao samo tri godine kada mu je puklo slepo crevo. Njegovi roditelji, Tod i Sonja Burpo, prvobitno su mislili da dečak boluje od gripa, pa su čekali nekoliko dana pre nego što su odjurili u bolnicu. Doktori su roditeljima rekli ono što nikako nisu očekivali – Koltonu je potrebna operacija. „Bilo je teško gledati nekada dete puno energije, a sada u tako beživotnom stanju“, priseća se Sonja.

Koltona su hitno odveli na operaciju dok je on vrištao i dozivao tatu. Tod, koji je bio sveštenik, ostao je sam u sobi kada su mu odveli dete. Priznaje da je bio užasno ljut na boga. „Rekao sam – Gospode, posle svega što sam uradio za tebe, ti ćeš mi oduzeti dete?“, seća se Tom. Nakon sat i po vremena, doveli su Koltona koji je i dalje tražio tatu. Prvo što mu je rekao bilo je: „Tata, da li znaš da sam zamalo umro?“. Tod kaže da su prošli meseci dok nije saslušao sve što njegov sin želi da mu ispriča. Kolton je tvrdio da je prva osoba koju je video u raju bila sam Isus, u beloj haljini sa ljubičastim pojasom. Takođe je rekao da je Isus imao tragove na sebi, a kada ga je otac upitao kakve tragove, on je odgovorio: “Crvene tragove. Na dlanovima”.

Nekoliko meseci kasnije, Kolton je rekao ocu da je pradeda Pop bio baš fin i ispričao mu o svim stvarima koje su njegov tata i njegov pradeda zajedno radili. Tod je upitao dečaka kako on to zna, budući da je Pop umro mnogo pre njegovog rođenja, a dečak je odgovorio: „Pa pradeda Pop mi je ispričao“. Tod i dalje nije verovao u ono što čuje, pa je pokazao dečaku fotografiju tražeći da nađe na njoj pradedu Popa. Dečak ga je odmah prepoznao.



Sonja je imala slično iskustvo sa svojim sinom – pitao je o svojoj sestri. Sonja je imala pobačaj, o kojem se nikada nije pričalo. Kolton je opisao kako devojčica izgleda i čak preneo poruku koju je imala za svoju majku, a koja je glasila „Čekam te da dođeš u raj“. Kolton kaže da mu je onda Isus rekao da mora da se vrati nazad. Dečak je priznao da nije želeo da se vrati, ali Isus mu je rekao da on odgovara na molitvu njegovog oca. Tod priznaje: „Sećam se te molitve. Nepristojne molitve, bez poštovanja, molitve u kojoj vrištim na Boga. I on je na tu molitvu odgovorio?!“ Kolton tvrdi da je raj stvaran i da će im se dopasti tamo. Kaže da svi u raju imaju krila, da je pričao sa anđelima i da je video konje duginih boja.

2010. godine, Tod je objavio knjigu „Raj ipak postoji“. Knjiga je 59 nedelja bila na Njujork Tajms listi bestselera. Aprila 2014. godine, izašao je film u kome su glumili Greg Kinir i Margo Martindejl. Ipak, mnogo ljudi, među kojima je i dosta hrišćana, dovode u pitanje Koltonovu priču, jer kao prvo, dečak nije bio klinički mrtav. Njegov otac je sveštenik, pa je moguće da je njegov opis raja povezan sa onim što je slušao dok je odrastao. Osim toga, Tod u knjizi koristi primer svog sina da bi pokazao da je ljubav prema Isusu, jedini put spasenja. Hrišćani čine oko 31% svetske populacije. U knjizi Tod priznaje da njegov sin nije zapravo umro, ali je uveren da je to iskustvo njegovog sina identično onima prikazanim u Bibliji. Tod i Kolton u knjizi opisuju Isusa kao belca sa plavim očima, ali po istoriji Isus je bio mediteranski Jevrejin, a ne Evropljanin.

Doktor Dejvid Kajl Džonson, profesor filozofije na univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da je mozak savitljiv i prilagodljiv i da na njega može uticati prava doza mašte. „Kao što se priča menja što se više priča, što se više prisećamo nečega, to sećanje je više sklono promenama“, kaže doktor Džonson. Ipak, iskustvo bliske smrti je oblast koju nauka želi da i dalje proučava. Pacijenti sa iskustvom bliske smrti sećaju se da su videli svoja tela. Oni govore doktorima šta su videli i čuli dok su lebdeli iznad sopstvenih tela. Doktor Džonson još kaže da Koltonovu priču treba uzeti sa oprezom. Imao je samo tri godine kada je operisan, bio je pod anesteticima i svoje iskustvo je ispričao tek mesecima kasnije. Doktor Džonson veruje da postoji prihvatljivije objašnjenje Koltonovog sećanja. Kolton je sanjao dok je bio pod anestezijom i zaboravio to (što nam se često dešava sa snovima), ali se na kraju setio sna – sna koji je potpuno obrađen i izmenjen pod uticajem sugestivnih pitanja roditelja, reportera i novinara.

Izvor: dnevno24.com

Read More

Ilda I Sanela Ne Prestaju Da Plaču: Došle Na Mjesto Gdje Šaban Počiva, Pa Uradile Ono Što Su Najviše Voljele S Pokojnim Ocem!

Sanela i Ilda su sa muževima došle na Novo groblje, a njihov brat Mihajlo je sve vrijeme pokušavao da ih utješi, dok je Šabanova udovica Goca sve vrijeme govorila da ne može da izdrži.

Sestre su potom čučnule pored groba, pa zapalile cigaretu što su najviše voljele da rade sa Šabanom. Obe su bile u suzama, a onda su zapalile ocu svijeću.

Podsjetimo, Šaban Šaulić je 17. februara preminuo u bolnici, poslije teške saobraćajne nesreće koju je doživio u Njemačkoj, gdje je imao posljednji nastup u životu.

Read More

OTAC TRUDNICE TIJANE IZ UŽICA “Prvo sam saznao da je beba mrtva, hteo sam da ćerki dam moje plućno krilo, i onda su mi javili da je i ona UMRLA”

Hteo sam da molim lekare da joj presade moja plućna krila, a oni su mi javili da je umrla. Izgubio sam jedino dete, a u martu je trebalo da mi rodi unuka”.

Ovako za “Blic” počinje priču o svojoj tragediji Ratko Gardić iz Užica, otac Tijane, koja je 18. februara podlegla, zajedno sa svojom nerođenom bebom, kako se sumnja, od posledica gripa.

Bila je u osmom mesecu trudnoće, u GAK “Višegradska”, gde je stigla iz užičke bolnice, porodili su je carskim rezom, pošto je ustanovljeno da je njena beba umrla u materici, a odatle su je prebacili u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Srbije, gde je i umrla.Nesrećni otac sada kaže da ga je ćerka zvala pre 15 dana i rekla da se ne oseća dobro i da ima povišenu temperaturu.

– Majka ju je vodila kod pulmologa i drugih doktora. Nedugo zatim, moje dete je otišlo u užičku bolnicu kod ginekologa zbog problema koji su se javili u trudnoći. Nisam tačno siguran o čemu se radilo. Odande su je lekari odmah prebacili u Beograd – kaže neutešni otac.
Prema njegovim rečima, njemu su javili da mu je buduće unuče umrlo u ćerkinom stomaku, ali ne zna da li su to utvrdili lekari u Užicu ili u Beogradu.

“Otkazala su joj oba plućna krila”

On je, kako priča za “Blic”, počeo da se sprema “na put u Beograd da vidi svoje dete i ponudi joj svoja pluća samo da preživi i izleči se”.
Taj put je planirao za utorak, a njegova Tijana nije izdržala i umrla je dan ranije.

– Nisam mogao da se čujem sa njom i vidim kako je, jer je bila na aparatima. Sve vreme sam se nadao da nije baš toliko ozbiljno. Ta nada je srušena kada mi je njen lekar javio da su joj zbog gripa otkazala oba plućna krila i da se stanje zakomplikovalo. U utorak sam hteo da idem. Da je obiđem. Da pitam lekare da li je moguće da joj presade moja plućna krila. Na sve sam bio spreman samo da mi dete preživi i ozdravi – priča krot suze neutešni Ratko.

Dan pre nego što je krenuo u Beograd, nastavlja on, iz bolnice u kojoj je Tijana ležala, stigle su strašne vesti.



– Bilo je rano jutro kada sam na telefonu video propušten poziv od doktora iz Beograda. Nisam ni slutio zbog čega me je zvao. Hteo sam da sačekam da odmakne jutro, da prođe vizita, pa da mu se javim. A onda sam na fiksnom telefonu video propušten poziv sa istog broja. Sve mi je bilo jasno, ali nisam smogao snage da zovem doktora. Ubrzo je zvao on mene. Čim je izustio: “Moram nešto neprijatno da vam kažem”, ispustio sam telefon i briznuo u plač – seća se on tog stravičnog časa.

Žrtva gripa?
Tijana Gardić sahranjena je u sredu na užičkom groblju Sarića osoje.

Tijana je hitno porođena i poslata na Infektivnu

Kako je “Blic” već pisao, Tijana je preminula na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije, kako se sumnja, od komplikacija izazvanih gripom.

Ona je u teškom stanju sa odeljenja Centralne intenzivne nege užičke bolnice prebačena u beogradski GAK “Višegradska”.

Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK “Višegradska”, potvrdio je za “Blic” da su pacijentkinju iz užičke bolnice poslali kod njih.

– Primili smo je u besvesnom stanju, uradili smo komplentnu dijagnostiku i ustanovili da je njen plod preminuo u stomaku. Urađen je carski rez. Uputili smo je potom u Infektivnu kliniku, gde je ona i preminula – kaže za “Blic” prof. dr Stefanović.

(Izvor: blic.rs / V. Lojanica / R. Briza)

Read More

DEČAK UPAO U REKU, A PROTIV JAKIH STRUJA NIJE MOGAO NIŠTA: Policajci ga spasli na neverovatan način! (VIDEO)

Kineski policajci su na neverovatan način spasli jednog dečaka (11) koga je voda nosila kada je upao u reku.

Dečak je pao dok se igrao na obali, a jake struje su počele da ga nose veoma brzo.

Policajci su istrčali iz kombija i pojurili da spasu dečaka. Jedan od njih je uspeo da ga uhvati za ruku, ali nije mogao sam da ga izvuče jer ih je voda nosila.Zato su još tri policajca formirala ljudski lanac i držeći jedan drugog za ruke izvukli dete.

Brzo su ga prevezli u bolnicu, a srećom, dečak nije zadobio ozbiljne povrede.

Read More